Svi smo mi imali po neki seks koga se rado secamo....Zbog osobe, vremena, mesta ili neceg drugog....Ko zna cega?
Ja imam mnogo takvih momenata i nekako sto idem stariji sve ih se radje secam.....Nostalgija, sta li?
Evo da vam ispricam jedan moj takav dozivljaj, a da mi to ne uzmete za zlo, svoji smo, pa se usudjujem....
A mozte ispricati posle i vi neki vas, pa niko vas nece odati, ostace samo medju nama....
Elem bese to ..... davno.... Jos u onim vremenima dok sam bio mladi student, da ne kazem brucos (moj tata nikako nije voleo tu rec).
Jedne veceri moj prijatelj Ratko (sad vec siromah pokojni) i ja, spremimo nas alat za nocno pecanje somova, stapove i rovce, pa krenemo za Kucuru (mesto u Vojvodini, kraj Vrbasa) jer smo naculi da tamo, ispod dolme, pecaju krupni somovi...
Uz put svratimo i u jednu kafanu, na jednu ljutu, gde je radila j lepa konobarica Slavica na koju sam se bio naostrio jos mnogo ranije. Udvarao sam joj se na veliko, ali nisam uspevao da je "odlepim" iz kafane...
Te veceri nije bilo mnogo musterija, spremalo se nevreme i gazda joj je dao slobodan dan jer je hteo rano da zatvori kafanu.....
Ja iskoristim priliku i predlozim joj da i ona ide sa nama na nocno pecanje, sto ona odmah prihvati sa odusevljenjem.
Tako ti mi, uz pesmu i drndanje starog "fice" stigosmo na kanal, upalismo karbit lampu, zabacismo alat, al meni se vise ne peca, ja samo gledam kelnericu, ima kratku suknju i butine mmmmm...... A i ona se uzmuvala nesto, ni njoj se ne peca, nego...
Tada joj predlozim da malo "popricamo", uzmem staru opakliju iz "fice" i nas dvoje se popnemo na dolmu, a Ratko osta dole da pazi da se kakav som ne zakaci.
A vreme....Svaki cas sevaju munje, grmi sve jace i jace, sve blize i blize...Bogami i po koji grom opali, a moja kelnerica se samo strese i pribije jace uz mene...
Rasirim ja opakliju na sred dolme, sednemo mi na nju ...... i istini za volju nisam trebao dugo da je ubedjujem....
Nekako istovreneo kad smo poceli "posao", pocela je i kisa...Krupna, letnja...Ledene, krupne kapi me bodu u ledja...
Kako mi ubrzavamo ritam, tako i kisa pojacava...A seva i puca - Boze sacuvaj!
Kroz desetak minuta prava provala oblaka...Otvorilo se i nebo i zemlja...
Sa ledja mi curi kao da me neko poliva vodom iz kabla. Na momente skoro ne vidim Ratka koji peca uz karbit lampu na pedesetak metara od nas, pokriven nekim najlonom, dole uz kanal...
Tako je sevalo i pucalo da se noc pretvorila u dan...Moja kelnerica se isprepadala, htela bi prekine, da nekuda da utekne, prica mi nesto panicno na uvo, ma ne cujem ja vise sta ona meni govori.... I ne popustam - nema vise beganja do kraja...
Ako nas sad ubije grom - to je zato sto smo gresni.....Umrecu najsladjom smrcu..
I potraja to, Boga mi, prilicno...Da li od straha, ko zna?
Kada konacno privedosmo uspesno posao kraju, obukosmo na brzinu nase potpuno mokro odelo, staru opakliju vise nisam mogao ni da podignem toliko se vode napila, vec je tamo ostavim i sidjemo nekako dole...
Dok smo silazili noge su mi klecale...Od umora, napora ili od straha - nikada necu saznati...
Ratko nista nije bio upecao i jedva nas je docekao sa divnim predlogom da idemo kuci...Na brzinu popakovasmo alat, sedosmo u "ficu" i krenusmo...Svi smo cutali, udubljeni u misli...
Nepogoda se polako udaljavala....Sevalo je u daljini...Kisa je oslabila....
ali necemo se ponavljati...
jos na pecanju...gde ces bolje?
