Doci ce vreme kada necu imati shta da vam kazhem.
O tome bih hteo da govorim,ali vec u prvoj rechenici ima necheg egocentrichnog,netachnog i preteranog.Ne,nece to biti nikakvo narochito vreme,niti ce narochito doci,ali eto,tako se mi visoko i vishe-manje netachno uvek izrazhavamo kad govorimo o sebi i svemu onom shto je u vezi sa nama.Ne,nece doci nikakvo narochito "vreme",nego ce prosto,u jednom nezaustavnom toku dogadjaja i promena doci jednom i to: da necu imati vishe shta da vam kazhem. Nece to biti nishta krupno ni vazhno,to shta ce ostati nekazano,kao shto,uostalom,nije bilo vazhno ni vreme kad sam imao shta da kazhem (ili mislio da imam), dozvoljavam sebi da pomishljam na trenutak, koji je siguran kao i buducnost sama, kad necu imati vishe shta da vam kazhem.
Nece to biti nestanak moj sa sveta ni odlazak pod zemlju, nego predvorje smrti ili,ako hocete, izlazna stanica zhivota. Bicu zhiv, zvati se svojim imenom,gledati sunce i jesti hleb - a necu imati shta da vam kazhem.
Godinama i danima ja sam vam govorio o svetu oko sebe i o tome kako ga ja vidim i osecam.Nekad je to bilo ono shto ste ochekivali od mene, a ponekad je vashe osecanje bilo i prevareno. Ali svakako se time stvorila izmedju vas i mene izvesna navika,za mene gotovo obaveza: da ja kazujem a vi da primate,i da sudite o onom shto sam rekao.Stoga osecam potrebu da vecheras govorim o tome sa vama, da vam se unapred izvinim i da to vec sad kazhem. Jer kad to vreme zaista nastupi, ja mozhda necu biti svestan toga, necu se setiti ili necu ni moci da vam to kazhem.
Doci ce vreme kada necu imati shta da vam kazhem.
O tome bih hteo da govorim,ali vec u prvoj rechenici ima necheg egocentrichnog,netachnog i preteranog.Ne,nece to biti nikakvo narochito vreme,niti ce narochito doci,ali eto,tako se mi visoko i vishe-manje netachno uvek izrazhavamo kad govorimo o sebi i svemu onom shto je u vezi sa nama.Ne,nece doci nikakvo narochito "vreme",nego ce prosto,u jednom nezaustavnom toku dogadjaja i promena doci jednom i to: da necu imati vishe shta da vam kazhem. Nece to biti nishta krupno ni vazhno,to shta ce ostati nekazano,kao shto,uostalom,nije bilo vazhno ni vreme kad sam imao shta da kazhem (ili mislio da imam), dozvoljavam sebi da pomishljam na trenutak, koji je siguran kao i buducnost sama, kad necu imati vishe shta da vam kazhem.
Nece to biti nestanak moj sa sveta ni odlazak pod zemlju, nego predvorje smrti ili,ako hocete, izlazna stanica zhivota. Bicu zhiv, zvati se svojim imenom,gledati sunce i jesti hleb - a necu imati shta da vam kazhem.
Godinama i danima ja sam vam govorio o svetu oko sebe i o tome kako ga ja vidim i osecam.Nekad je to bilo ono shto ste ochekivali od mene, a ponekad je vashe osecanje bilo i prevareno. Ali svakako se time stvorila izmedju vas i mene izvesna navika,za mene gotovo obaveza: da ja kazujem a vi da primate,i da sudite o onom shto sam rekao.Stoga osecam potrebu da vecheras govorim o tome sa vama, da vam se unapred izvinim i da to vec sad kazhem. Jer kad to vreme zaista nastupi, ja mozhda necu biti svestan toga, necu se setiti ili necu ni moci da vam to kazhem.
Doci ce vreme kada necu imati shta da vam kazhem.
,,,,,,,,,,,,,,,,