MOLITVE 02 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Библијско стварање света

MOLITVE 02

Oceni ovaj blog
Свети Теофан Затворник
ПРЕУЗНОШЕЊЕ ИЛИ ПРЕЦЕЊИВАЊЕ СЕБЕ
Његова опасност по душу. У чему се састоји.


Раздражљивост, гнев, нетрпељивост, таштина - разуме се, све су то рђава дела. Али добро је већ то што сте свесни њихове рђавости. Потражите узрочнике њихове и притисните их, па ће и ишчадија ова пропасти сама по себи. Погледајте има ли у Вама прецењивања себе, односно постојања осећаја да, тобоже, представљате нешто значајно, или, да то дефинишемо негативним одређењем, одсуства осећаја да сте нико и ништа. Тај је осећај дубоко скривен, али он управља свиме у животу. Од њега долази први и основни наш захтев - да све буде по вољи нашој, и чим није тако, роптамо на Бога и на људе се срдимо. Одатле и уверење да смо све кадри сами учинити и устројити, и када поссгнемо за средствима за која се определимо, очекујемо да ће све бити управо онако како смо замислили. Пошто дело своје отпочињемо без усрдне молитве, и на исти га начин настављамо. и завршавамо га са роптањем уколико није све онако како смо намислили, у нама се рађа и осећај самодовољности уколико се све одвија по нашој вољи. Бога у свему томе замишљамо као спољашњег посматрача, а не као главног актера. Пажљиво се, дакле, преиспитајте да видите има ли овога у бићу Вашем, и ако тога има макар и у малој мери, постарајте се да оживите у себи осећај своје ништавности у сваком погледу. И свагда се Господу за то молите. И што дубље у себи изградите и убеђење, и осећај да је Господ уредитељ свега и у спољашњем, и у унутарњем животу.
Без Господа се ништа суштаствено добро не може укоренити у нама. Ако је тако, значи да је потребно приволети Му се. Не треба прекидати ни властите трудове и напоре, али по-лагати наду у њих не смемо; и ништа од тих самих напора не треба да очекујемо, уколико их Господ не благослови.

(Сабр. преписка, том 1, писмо 120, стр. 127-128)

Свети Теофан Затворник
Азбучник духовног живота, стр. 237-238
--------------------------------------------------------------------------------


О СВЕТОЈ ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА
Свети Јован Кронштатски

У мени самом је Христос, Богочовек, суштаствено, Који ме очишћава, обнавља и обожава чудесно.

Буди непоколевљиво убеђен у то, да кроз Тајну причешћа примаш Тело и Крв Христову. Као што је сигурно да дишем, тако је сигурно да примам у себе мога Господа Исуса Христа, Који је мој живот, моје дисање, моје духовно јело и спасење. Схвата ли ко величину дара који нам Христос пружа у Тајни причешћа?
Нико, чак ни анђелски разум. Овде, на престолу, Он се свадневно приноси у Свом бићу, у својој пуној божанској и човјечанској природи, и вјерници га примају као јело. Какво чудесно сједињење божанства са нашом палом, немоћном људском природом - али не са грехом, који се ватром благодати спаљује. Какво блаженство за нашу природу, да Христа можемо у себе да примимо, да се са Њим у једно повежемо. У овом примању, кроз веру, почива наше очишћење и оснажење, обновљење и бесмртност.

Кад примаш свето причешће, представи себи у виду хљеба и вина самога Христа. Утисни у њих Његово име; прати их са тим натписом до унутрашњости твога срца и тамо остави животодавног Госта. Ако Свету Тајну примаш са таквом вером, онда ћеш спознати да ти она доноси најдубљи мир. Господ наш облагодаћује према нашој вери; по мери унутрашње приготовљености Христово тело и крв постају животодавне врлине у срцу: "Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему." То је опипљиво искуство.

-------------------------------------------------------------------------------

СВЕТОСАВЉЕ

Православље, коме је право име Хришћанство (Православном зовемо нашу Веру да би смо се, за шире народне масе, разликовали од римокатолика, протестаната и осталих кривославних, јереси и јеретика који се усуђују да у своје сврхе користе Пречасно Име Господње) је, као што је познато, подељено на помесне Цркве. Помесне Цркве одређене су простором који обухватају, и које најчешће коегзистирају са нацијама које живе на тим просторима. Дакле, помесне Цркве су углавном и националне Цркве, а творац и утемељивач прве националне Цркве у историји је наш СВЕТИ САВА.
Образац свима људима кроз све векове, па и Србима, је Господ Христос! Међутим, сваки човек је и специфична јединка Божија, који је – иако створен по Образу и Подобију Божијем – НЕПОНОВИВО боголико биће, посебно и различито, са сопственим стилом и искуством. Тако је и са помесним Црквама, а уједно и свим православним народима – сваки је са својим стилом и искуством.
И у нашем народу има једна особена црта, аутентично србска. Та се "црта" огледа у овоме: Срби су кроз своју многовековну заветну историју увек сведочили своју Веру Православну више крвљу неголи мишљу, више мучеништвом него исповедништвом, више умирањем неголи живљењем. Па и у ово данашње смутно и суморно време трагови тога су остали, у србској Црној Гори поготово, где се више гледа како је ко умро (пострадао) неголи како је ко живео. Могао је неко бити и најлепшег живота, али ако је јуначки и мученички пострадао памтиће га и спомен ће његов остати светао у народу. Наравно, није свака јуначка погибија мучеништво за Веру, али овде говоримо о траговима србске светости и честитости који су у народу остали и дан данас, чак и у овом времену свеопштег безбожја, безверја и безобразја. И не само о траговима који су остали него и о дан-данашњем начину размишљања и живљења. По томе се може говорити о том особеном србском стилу и о том аутентично србском искуству Православља – СВЕТОСАВЉУ.
Ако се погледа наша свештена историја, у њој не доминирају блистави умови и великани теолошке мисли (они су се тек у новије време у нас појавили). У нашој свештеној историји доминирају понајприје ратници и мученици за Веру, затим велики подвижници и чудотворци, па тек онда богослови и остали Светитељи...
Како је код наших Светитеља, тако је и међу простим народом. Има у њему нека особена и тврђа, нека језгровита снага где су наши стари – можда и не познајући јасно све догмате Вере - радије бирали да остану у том "блаженом незнању" али са спремношћу да својим животом запечате Православље.
Онима којима наводно није јасан појам Светосавље и који бестидно критикују његово ''пречесто спомињање'' поручујемо:
Ако вам није јасан појам СВЕТОСАВЉЕ идите у Цркву-костурницу у Лазаревцу где су подхрањене кости свих учесника Колубарске битке, на једном месту и под једним кровом. И освајачи и србски бранитељи, без разлике. Тога нема нигде у свету, нити је то било у историји и једног народа. Одите у Пећку Патријаршију, до трона Светога Саве и уверите се колико има Ћивота на једном месту. Није ми познато да их има више игде, изузев можда Свете Земље и Свете Горе. Идите у Јасеновац, обиђите Херцеговачке и Црногорске јаме и стратишта. Тога нема нигде на свету, изузев можда Свете Русије. Онај ко "критички расуђује", који мсили да је термин ''Светосавље'' сувишан и који говори да су Срби ''само хришћани'', зашто не оде у Србску Македонију, у Албанију, Бугарску, Румунију, Мађарску, Епир и Тесалију, Јерусалим, Цариград, и даље обиђе целу Европу, Америку, Аустралију (итд.)? Видеће како су никле, или ничу, светиње једног малог безначајног али Богом чуваног народа. Нађите на просторима Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Далмације, да не набрајам даље србске земље и завичаје, макар и једну задужбину других православних народа.
Сетите се Косовског Завета, народног опредељења и његове Жртве да би се називали Синовима Божијим!
Ако смо – као што неки кажу - "отуђени" а не само хришћани, зашто у погромима наши преци носише ЋИВОТЕ, не благо и имовину, већ светиње које Бог прослави као највеће србско Благо! То нема ниједан православни народ у своме памћењу...
Па да све ово и није ништа, зашто је онда католичка-римска курија пре више од 10
година званично обелоданила да неће да сарађује са Србском Православном Црквом докле год је она СВЕТОСАВСКА!
Србски народ, као један од Божијих народа, има у Светом Сави бесмртнога духовног оца и вечног учитеља. На основу тога, ми свакога ко себе сматра духовним чедом Светог Саве, називамо Светосавцем. Светосавац значи опредељеник и искушеника, али је истовремено и нека врста попчасне титуле међу православним народима.
Размисли о овоме брате Србине и заборави на критички приступ. Нисмо ми мудрији од наших предака.

Pošalji "MOLITVE 02" na Facebook Pošalji "MOLITVE 02" na Google Pošalji "MOLITVE 02" na My Yahoo! Pošalji "MOLITVE 02" na Live Pošalji "MOLITVE 02" na MySpace Pošalji "MOLITVE 02" na Twitter Pošalji "MOLITVE 02" na Digg Pošalji "MOLITVE 02" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari