Biblioteka i vrt - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Biblioteka i vrt

Oceni ovaj blog
Austrijski milioner Karl Rebeder (47) odlučio je da pokloni svu svoju imovinu i 2,7 miliona funti jer ga bogatstvo nikada nije činilo srećnim, piše Dejli mejl.
Rebeder, koji živi u Lincu, namerava da pokloni veliko bogatstvo siročićima i agencijama koje brinu o siromašnima u Južnoj Americi.
„Došao sam na ovu ideju pre nekoliko godina kada sam posetio Havaje”, rekao je Rebeder.
On je već poklonio svoje luksuzne automobile i avion, a uskoro planira da se odrekne i drugih vrednih stvari.

„Ne mogu da dočekam da se rešim svega”, poručuje Rebeder.
On je za Dejli Telegraf rekao da smatra da je novac kontraproduktivan, jer sprečava dolazak sreće:
„Ja ne želim ništa da imam. Apsolutno ništa”, poručuje Rebeder.
Sta su ciljevi u zivotu?

Nema vaznijeg cilja nego steci znanje. Prozreti principium individuationis, prozreti iluzornu prirodu sveta i naslutiti transcendentno. Oblačiti svadbeno ruho, pripremati se za kraljevsku svadbu, kako kaze Svedenborg.

To je cilj a gde je u svemu tome novac?

Nazalost, i on mora biti tu. Potrebno je kupiti slobodno vreme koje ce biti upotrebljeno na sticanje znanja i obezbediti neophodne potrebe tela. To je sve sto je od novca i potrebno. Sve ostalo je samo neka vrsta luksuza koji mozemo imati, ali i ne moramo.
Recimo, da bismo spoznali estetsku kontemplaciju ideja mozemo ako imamo para otici u Luvr. Ali, ako nemamo para mozemo isto tako otici na neku malu izlozbu u svom mestu, ili na kraju krajeva, mozemo otici u prirodu i videti umetnicka dela u originalu. (ovo poslednje nije u "instant" pakovanju ali je ispada čak najbolje )

Sta bismo mi uopste mogli želeti? Svako ima nesto najvrednije sto se ne moze uporediti ni sa čime na ovom svetu, ili metafIzicki duh u samom sebi. Celo Carstvo božije je u nama. Sta bi mogli imati preko toga? Nista! Medjutim, problem je sto smo mi izvan toga. To je u nama ali skriveno. Zaključano. Zapečaceno sa sedam pečata tisine. Mi smo u zatvoru principa individuacije, mi smo u mrezi Majinoj...u iluziji.
Znaci, znamo sta je cilj, pobeci iz zatvora.. a novac na tom putu moze biti samo pomoć. On nam moze obezbediti bolju turpiju kojom cemo preseci resetke, ali cilj je preseci resetke a ne sama turpija. Uradili to turpijom ala Blacken& Decker ili turpijom od kamena svejedno je.

Dakle, novac ne moze kupiti sreću. On nam moze olaksati put da do sreće dodjemo.

A sve sto je coveku zapravo potrebno sadrzano je u ovim recima:

Čovek koji ima biblioteku i vrt ne žudi ni za čim"
Ciceron

Pošalji "Biblioteka i vrt" na Facebook Pošalji "Biblioteka i vrt" na Google Pošalji "Biblioteka i vrt" na My Yahoo! Pošalji "Biblioteka i vrt" na Live Pošalji "Biblioteka i vrt" na MySpace Pošalji "Biblioteka i vrt" na Twitter Pošalji "Biblioteka i vrt" na Digg Pošalji "Biblioteka i vrt" na del.icio.us

Ažurirano 02.08.2016. u 21:30, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. re[ ]De (avatar)
    Čovek koji ima biblioteku i vrt ne žudi ni za čim" Ciceron
    Pametan covek...
  2. hakim bej (avatar)
    Jel taj baja imao decu?
  3. hakim bej (avatar)
    Covek ocigledno nije imao decu.
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio tgdanijela Pogledaj poruku
    Da li odmor vežete uz rad ili nerad?
    Šta određuje naš odnos prema radu?
    Gdje je mjesto jednom, drugom i trećem s obzirom na mentalitet našeg naroda
    Koliko formirane društvene vrijednosti utiču na naš stav i odnos prema radu, neradu i da li je odmor sinonim za nerad u našem narodu
    Da li smo mi 'lijen' narod jer ne vjerujemo u rad?
    A ne vjerujemo jer nas društvo tome ne uči..
    Postoji li u našem narodu moralna snaga koja će izmjeniti sveprisutno prebacivanje tereta na drugoga, izbjegavanje obaveza, povećanje kriminaliteta kao izlaz od 'najgoreg i najvećeg' neprijatelja našeg naroda...a to je pošten rad?
    Sve zavisi od cilja koji covek u zivotu sledi. Ako je neko prihvatio nazovimo ga, "klasicni nacin" putovanja kroz zivot, a koji se svodi na otpilike ovo: zavrsi skole, zaposli se, formiraj porodicu... kada ostaris idi u penziju i na kraju umri.
    Ako je neko prihvatio ovakav zivotni put, sa njim je preuzeo i rad kao neodvojivi deo tog puta. Ako hoces porodicu moras ici u lov, kako bi porodicu ishranio.
    Medjutim, ako covek gonjen metafizickom potrebom uspe da prozre svu manjkavost i zapravo besmislenost "klasicnog puta" i radi toga pokusa da nadje pravu svrhu zivota, ici ce sasvim drugacijim putem u kome je rad jedna velika smetnja. Filozof zahteva dokolicu! Ona njemu nije teret, vec zemljiste na kome ce zidati svoju gradjevinu koja ne propada, koja ne nastaje i nestaje.. vec uvek jeste.
    Nema nista gore nego takvog coveka upregnuti u kuluk rada. To je isto kao Pegaza upregnuti u jaram. Zato je srecan onaj ko moze rad izbeci u zivotu zahvaljajuci nasledstvu , nekoj sreci ili slicno. Medjutim, onima koji nisu toliko srecni, ostaje da rade, ali da im cilj bude da novcem koji zarade jednom u buducnosti kupe sebi dokolicu. To zapravo nije toliko tesko. Epikur je jos pisao da postoje tri potrebe u zivotu coveka: 1) One bez kojih se ne moze: odeca, stan i hrana. 2) One koje su potrebne ali bez kojih se moze ili polno zadovoljenje i u trece spada sve ostalo kao luksuz.
    Znaci, samo ovo prvo primorani smo bezuslovno zadovoljiti, a u svemu ostalom mozemo smanjiti svoje zahteve sve do nivoa kada cemo sebi obezbediti dokolicu koju cemo zatim posvetiti izucavanju filozofije koje u perspektivi vodi ka spasenju od zivota i sveta. Nema vaznijeg rada od toga.
    Novcem koji smo izgubili time sto nismo radili u nekoj firmi, kupili smo slobodno vreme.