" Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo bogate porodice. Porodica je bila netaktična i nije im odobrila da se smeste u gostinsku sobu njihove vile. Umesto toga dat im je mali prostor u hladnom podrumu kuće.
Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to uradio, stariji mu je odgovorio, "Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine".
Sledeću noć, anđeli su došli u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gde se mogu dobro odmoriti. Kada su se sledećeg dana probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su imali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je besan i upitao starijeg anđela: "Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga porodica imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava".
"Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine" odgovori stariji anđeo. "Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. S obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato. Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne porodice, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se čine".
