I usledio je primer izostanka potrebnih reči, a onda i njihovog ponavljanja čak... Nepomenljivi je umešao prste, ali dosta mi je čekanja da negde stavim tačku. Stoga skraćujem postupak. Nije smisao ove igre ni u čekanju ni u rečima. Sve kraće čitanje i sve duže kuckanje postaje vrlo rasprostranjena pojava. A mišljenje zakržljava. Zaborav. Zaborav je ono što se čeka. I anestezija. Nude demo(n)kratsko pravo na njih. Otplatićete ga kasnije, sa kamatama. Kad budete i vi zaboravljeni. Ili mrtvi. Dotle ste u ovisničko-dužničkom odnosu i igrate za njihov tim i njihovu stvar.
Grotesknoj nadmoći sluga zlomisli suprotstavljam božanski cvet s one strane dobra i zla, jer bilo bi ispod časti uzvratiti joj korektnošću kakvu je očekivala. Zverka zavodnica ovde je davno ulovljena i razotkrivena ali se tako dobro primila, da se odomaćila uz sve počasti. Ne poražava je, ali je ismejava, neuhvatljiva i nerazumljiva joj mnogostrukost i višesmisao. Kasno je za spavanje ljubavi, one koju vam nisu podvalili, budite je, toliko toga tek ima da se uradi i toliko igara još nismo ni započeli. Moji koferi su spakovani. Život ih već nosi. Ako je nešto i ostalo, nisam zaboravila.
One koje ipak interesuje šta je u stvari Nebojša Jovanović imao da kaže o zavođenju i ljubavi svima nama nastavak čeka ovde: http://forum.krstarica.com/album.php?albumid=6091