Pre mnogo godina, imao sam priliku da u razgovoru sa jednim doktorom, čujem priču o našoj velikoj Milevi Marić Ajnštajn. Godinama je u meni mirovalo, ali sam često pomišljao, da saznam nešto više o Milevi. Elem, konačno sam se odlučio.
Ko je bila i zašto je ovoliko vremena prošlo, a da se o njoj zna tako malo? Na ovo pitanje ću u budućnosti pokušati da dam odgovor sebi, ali i svima vama. Uz grupu, koju sam napravio na FB-u, nadam se da će sve ići mnogo lakše, kao što i pokazuju prvi dani, i ovom prilikom pozivam sve koji imaju bilo kakva saznanja o životu i radu Mileve Marić Ajnštajn, da pomognu da svet sazna istinu o njoj.
O životu Mileve Marić Ajnštajn:
Mileva Marić je rođena 19. decembra 1805. godine u bogatoj srpskoj porodici u Titelu, mestu u srpskoj pokrajini Vojvodini, koja je u to vreme bila u sastavu austrougarske carevine.
Od prvog razreda osnovne škole je bila izuzetan đak – sa sedam godina je čitala, radila matematičke zadatke i tečno govorila srpski i nemački jezik. Pohađala je gimnaziju u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici gde je maturirala kao najbolja učenica iz matematike i fizike, a zatim Kraljevsku školu u Šapcu. Kada se porodica preselila u Zagreb, uprkos zakonima carevine, koji ženama nisu dopuštali visoko obrazovanje, Mileva je dobila specijalnu dozvolu da se upiše u mušku gimnaziju, zahvaljujuci upornosti oca koji je uvideo koliko je nadarena. U leto 1896. Milevu je porodica poslala na školovanje u Švajcarsku gde je najpre upisala medicinu, a potom prešla u državnu Politehničku školu u kojoj je bila jedina žena na odseku za fiziku i matematiku i tek peta koja je primljena na ovaj prestižni fakultet.
U Politehničkoj školi Mileva je upoznala Alberta Ajnštajna koji je tada imao samo 17 godina. Prve dve godine studiranja su za nju bile vrlo uspešne, a jedan semestar studirala je u Hajdelbergu dopisujući se s Ajnštajnom, a kada se 1899. godine vratila u Cirih, njihova veza se razbuktala. Milevni roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su verovali da su njene šanse za brak bile male zato što joj je prilikom rođenja iščašen kuk, tako da je imala kraću levu nogu. Ajnštajnovi roditelji su, međutim, bili protiv sinove veze s Milevom, jer je bila i starija tri i po godine od njega, a uz to nije bila Jevrejka.
Uprkos tome, Mileva se januara 1903. udala za Ajnštajna sa kojim nije imala srećan brak, a prema njenim biografima, ekscentrični muž je maltretirao i tretirao kao robinju. Prvih godina braka, Mileva je ucestvovala u naučnom radu supruga, što otkrivaju pisma koja joj je Ajnštajn pisao i otud se smatra da je značajno doprinela njegovim ranim radovima. Stepen njenog učesća u suprugovim otkrićima nije pouzdano utvrđen i predmet je brojnih polemika, ali postoje tvrdnje da je Milena Marić koautor čuvene Ajnštajnove teorije relativiteta.
U braku koji je formalno trajao 15 godina, Mileva je s Ajnštajnom dobila dva sina – Hansa Alberta i Edvarda, a posle razvoda suprug je ostavio bez pomoći tako da se sama borila za egzistenciju porodice. Živela je u Cirihu skromno sa decom, dajući privatne časove iz matematike, fizike i klavira. Novčana sredstva od Nobelove nagrade koja je od Ajnštajna dobila na osnovu nagodbe o razvodu, potrošila je na plaćjanje skupih lečenja sinu Edvardu obolelom od šizofrenije. Za vreme jednog Edvardovog nasilnog napada, Milevi je pozlilo i onesvestila se, a tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine, umrla je u krajnjem siromaštvu, u 73. godini. Sahranjena je na groblju Nordhajm bez obeležja, a iznad njenih posmrtnih ostataka položeni su ostaci još nekoliko ljudi.
Grob najveće srpske naučnice otkriven je tek 2003. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sent Galena. Na inicijativu Ministarstva za dijasporu, Milevi Marić je konačno, sa zakašnjenjem od šest decenija srpska država podigla spomen ploču uz zalaganja SPC u Cirihu i protonamesnika Miroslava Simijanovića.
Ko je bila i zašto je ovoliko vremena prošlo, a da se o njoj zna tako malo? Na ovo pitanje ću u budućnosti pokušati da dam odgovor sebi, ali i svima vama. Uz grupu, koju sam napravio na FB-u, nadam se da će sve ići mnogo lakše, kao što i pokazuju prvi dani, i ovom prilikom pozivam sve koji imaju bilo kakva saznanja o životu i radu Mileve Marić Ajnštajn, da pomognu da svet sazna istinu o njoj.
O životu Mileve Marić Ajnštajn:
Mileva Marić je rođena 19. decembra 1805. godine u bogatoj srpskoj porodici u Titelu, mestu u srpskoj pokrajini Vojvodini, koja je u to vreme bila u sastavu austrougarske carevine.
Od prvog razreda osnovne škole je bila izuzetan đak – sa sedam godina je čitala, radila matematičke zadatke i tečno govorila srpski i nemački jezik. Pohađala je gimnaziju u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici gde je maturirala kao najbolja učenica iz matematike i fizike, a zatim Kraljevsku školu u Šapcu. Kada se porodica preselila u Zagreb, uprkos zakonima carevine, koji ženama nisu dopuštali visoko obrazovanje, Mileva je dobila specijalnu dozvolu da se upiše u mušku gimnaziju, zahvaljujuci upornosti oca koji je uvideo koliko je nadarena. U leto 1896. Milevu je porodica poslala na školovanje u Švajcarsku gde je najpre upisala medicinu, a potom prešla u državnu Politehničku školu u kojoj je bila jedina žena na odseku za fiziku i matematiku i tek peta koja je primljena na ovaj prestižni fakultet.
U Politehničkoj školi Mileva je upoznala Alberta Ajnštajna koji je tada imao samo 17 godina. Prve dve godine studiranja su za nju bile vrlo uspešne, a jedan semestar studirala je u Hajdelbergu dopisujući se s Ajnštajnom, a kada se 1899. godine vratila u Cirih, njihova veza se razbuktala. Milevni roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su verovali da su njene šanse za brak bile male zato što joj je prilikom rođenja iščašen kuk, tako da je imala kraću levu nogu. Ajnštajnovi roditelji su, međutim, bili protiv sinove veze s Milevom, jer je bila i starija tri i po godine od njega, a uz to nije bila Jevrejka.
Uprkos tome, Mileva se januara 1903. udala za Ajnštajna sa kojim nije imala srećan brak, a prema njenim biografima, ekscentrični muž je maltretirao i tretirao kao robinju. Prvih godina braka, Mileva je ucestvovala u naučnom radu supruga, što otkrivaju pisma koja joj je Ajnštajn pisao i otud se smatra da je značajno doprinela njegovim ranim radovima. Stepen njenog učesća u suprugovim otkrićima nije pouzdano utvrđen i predmet je brojnih polemika, ali postoje tvrdnje da je Milena Marić koautor čuvene Ajnštajnove teorije relativiteta.
U braku koji je formalno trajao 15 godina, Mileva je s Ajnštajnom dobila dva sina – Hansa Alberta i Edvarda, a posle razvoda suprug je ostavio bez pomoći tako da se sama borila za egzistenciju porodice. Živela je u Cirihu skromno sa decom, dajući privatne časove iz matematike, fizike i klavira. Novčana sredstva od Nobelove nagrade koja je od Ajnštajna dobila na osnovu nagodbe o razvodu, potrošila je na plaćjanje skupih lečenja sinu Edvardu obolelom od šizofrenije. Za vreme jednog Edvardovog nasilnog napada, Milevi je pozlilo i onesvestila se, a tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine, umrla je u krajnjem siromaštvu, u 73. godini. Sahranjena je na groblju Nordhajm bez obeležja, a iznad njenih posmrtnih ostataka položeni su ostaci još nekoliko ljudi.
Grob najveće srpske naučnice otkriven je tek 2003. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra „Nikola Tesla“ iz Sent Galena. Na inicijativu Ministarstva za dijasporu, Milevi Marić je konačno, sa zakašnjenjem od šest decenija srpska država podigla spomen ploču uz zalaganja SPC u Cirihu i protonamesnika Miroslava Simijanovića.
