Drvo zivota

Tamo negde daleko, u nekoj drugoj dimenziji, koju covekov um nije u stanju u potpunosti da dokuci vec samo da je oseti, raste jedno ogromno drvo......

Drvo, na cijim granama i grancicama, pod blagim povetarcem koji dolazi direktno iz raja, lelujaju milioni, milijarde malih listica...

A svaki listic nosi jedno ime.

Svakoga momenta hiljade listica opadaju, i hiljde novih se radjaju....

I mi nikada ne znamo kada ce svanuti ono jutro kada ce opasti listic koji nosi ....NASE IME...

 

[zeljena]

Prelepo opisano...
I neka otpadaju samo oni uveli,stari...tako treba i mora...

 

[capljara]

 

[gagili48]

Postoji jedna lepa decija prica koja govori o drvetu kao simbolu prolaznosti zivota.Kad god je citam deci,suze se pojave...Govori o jednom decaku koji je imao svoje omiljeno drvo pod kojim se igrao, prvi put zaljubio,ozenio i uvek se drvetu vracao, kako su prolazile godine i on stario...Da ne duzim, drvo mu je uvek poklanjalo nesto, svoje lisce, grane,stablo a kad je decak postao starac, dosao je na to mesto gde je drvo bilo i seo na njegov panj da se odmori. Pri tom je razgovarao sa drvetom i ono mu je tada reklo da sada nema vise nista da mu pokloni osim mesta gde ce sesti da odmori stare kosti. Decak (deda) je seo i rekao da mu sada vise nista i ne treba osim mira i tisine.
Drvo je zaista simbol naseg zivota...Ovaj tvoj text me podseti na tu pricu ... Hvala ti...

 

[*pustinjakinja]

Eh...