Da li smo dovoljno budni i ako nismo, kako se probuditi ?
Pade mi na pamet jedna mala knjizica pesama koju sam dobila za neki davni rodjendan od svog tadasnjeg decka sa kojim sam htela da raskinem. On je zbog te moje odluke bio jako tuzan i danima smo diskutovali ali uzalud. Ja sam htela da ga napustim, i to ne zato sto nije bio pametan , divan, sto me nije dovoljno voleo, ili pak zato sto me je varao, bio grub, nevaspitan...Ma ne! Bila sam klinka i zelela sam da vidim sta to ima tamo sa druge strane brda, iza onih vrata, s druge strane duge, preko nase granice... Bila sam jako mlada, lepa, prilicno pametna devojka, dosta mocna u ono vreme, kad bolje razmislim. Pa ipak, nesto nisam shvatala onda…
Da, i da se vratim na tu knjizicu pesama.Bila je to mala crvena zbirka pesama od Branka Miljkovica u kojoj je jedan list bio presavijen da naznaci vaznost onoga sto je pisalo bas na toj stranici. Otvorim ja tu stranicu , cim se drustvo razislo i procitam naslov pesme : « Uzalud je budim ».Malo opijena svojom mladoscu i vaznoscu koju sam imala tog dana, jer sam bila zvezda veceri, procitah onako ovlas i rekoh sebi prepotentno : « Ma posvecuje mi tu pesmu jer zeli da ostanem sa njim » i ne razmisljajuci dalje bacih je onako na policu i rekoh osorno naglas:"ja znam sta hocu on se samo pravi pametan jer ima pet godina vise, cvrc na kvadrat."
I ostavila sam tog decka, i otisla sa druge strane duge, dosta je vode od onda Nisavom proteklo ali, mozda necete verovati, ta pesma je ostala najznacajnija pesma od svih koje sam i pre a i kasnije procitala. Ta knjizica stoji jos uvek na mojoj polici, vec odavno nekoj drugoj, u nekom drugom gradu a i promenila je dosta stanova i puno je prasine sa nje brisano. Stihovi te pesme sve vise odzvanjaju i njihov znacaj se sve vise otkriva i pokazuje. Volela bih da je i vi procitate i da znacaj njenih redova sto pre prepoznate.Ne zbog mène, ili nekog vaseg decka ili devojke vec zbog vas samih.
Evo pesme :
Uzalud je budim
Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozvati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
eh da...to je to.
Pade mi na pamet jedna mala knjizica pesama koju sam dobila za neki davni rodjendan od svog tadasnjeg decka sa kojim sam htela da raskinem. On je zbog te moje odluke bio jako tuzan i danima smo diskutovali ali uzalud. Ja sam htela da ga napustim, i to ne zato sto nije bio pametan , divan, sto me nije dovoljno voleo, ili pak zato sto me je varao, bio grub, nevaspitan...Ma ne! Bila sam klinka i zelela sam da vidim sta to ima tamo sa druge strane brda, iza onih vrata, s druge strane duge, preko nase granice... Bila sam jako mlada, lepa, prilicno pametna devojka, dosta mocna u ono vreme, kad bolje razmislim. Pa ipak, nesto nisam shvatala onda…
Da, i da se vratim na tu knjizicu pesama.Bila je to mala crvena zbirka pesama od Branka Miljkovica u kojoj je jedan list bio presavijen da naznaci vaznost onoga sto je pisalo bas na toj stranici. Otvorim ja tu stranicu , cim se drustvo razislo i procitam naslov pesme : « Uzalud je budim ».Malo opijena svojom mladoscu i vaznoscu koju sam imala tog dana, jer sam bila zvezda veceri, procitah onako ovlas i rekoh sebi prepotentno : « Ma posvecuje mi tu pesmu jer zeli da ostanem sa njim » i ne razmisljajuci dalje bacih je onako na policu i rekoh osorno naglas:"ja znam sta hocu on se samo pravi pametan jer ima pet godina vise, cvrc na kvadrat."
I ostavila sam tog decka, i otisla sa druge strane duge, dosta je vode od onda Nisavom proteklo ali, mozda necete verovati, ta pesma je ostala najznacajnija pesma od svih koje sam i pre a i kasnije procitala. Ta knjizica stoji jos uvek na mojoj polici, vec odavno nekoj drugoj, u nekom drugom gradu a i promenila je dosta stanova i puno je prasine sa nje brisano. Stihovi te pesme sve vise odzvanjaju i njihov znacaj se sve vise otkriva i pokazuje. Volela bih da je i vi procitate i da znacaj njenih redova sto pre prepoznate.Ne zbog mène, ili nekog vaseg decka ili devojke vec zbog vas samih.
Evo pesme :
Uzalud je budim
Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozvati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
eh da...to je to.
