Ovo je pochetak texta o ovom tajnom drushtvu.Greshkom sam ga izostavio,pa ga sad naknadno stavljam...
Piše: N.T.O.
Priča počinje na prestižnom univerzitetu Jejl, gde se tri niti američke društvene istorije: špijunaža, krijumčarenje droge i tajna društva, konačno spajaju u jednu. Inicijanti reda Lobanja i Kosti su poznata imena globalne elite. Da li su Lobanja i Kosti američki ogranak Iluminata? Da li se nacionalnim i globalnim događanjima manipuliše u okviru velike hegelijanske jednačine, teze i antiteze koje ostvaruju sintezu Novog Svetskog Poretka? Dokazi i događaji koji okružuju tajanstveni red Lobanja i Kosti će vas šokirati.
Ilaja Jejl je rođen u Bostonu, obrazovan u Londonu. Radio je u britanskoj Istočnoindijskoj kompaniji i bio guverner ostrva Fort Sent Džordž i Madras 1687. godine. Trgovinom je stekao neverovatno bogatstvo i vratio se u Englesku 1699. Jejl je postao poznat kao filantrop, pa kada je dobio molbu za pomoć studentskoj školi u Konektikatu, poslao im je novčanu donaciju i poklon u vidu knjiga. Ostavio im je i poveće zaveštanje, pa je Koton Meter 1718. predložio da škola dobije ime Koledž Jejl.
Na trgu starog kampusa univerziteta Jejl stoji statua Nejtana Hejla. Kopija te iste statue postavljena je i ispred štaba CIA u Lengliju, Virdžinija. Još jedna takva statua stoji ispred Akademije Filips u Andoveru (gde je Džordž Buš stariji išao u školu i pridružio se tajnom društvu kada je imao samo 12 godina).
Nejtan Hejl je, zajedno sa još trojicom nekadašnjih studenata sa Jejla, bio član operacije Kalper Ring koju je pokrenuo Džordž Vašington, jedne od prvih obaveštajnih operacija u Americi koja je imala dosta uspeha tokom američke revolucije. Hejl je bio jedini operativac koga su Britanci uhvatili, pa kada je 1776. održao svoj famozni govor u kome izražava žaljenje, bio je obešen. Od stvaranja republike pa nadalje, odnos između univerziteta Jejl i „obaveštajne zajednice“ je bio i ostao izuzetno čvrst.
Semjuel Rasel je 1823. osnovao kompaniju Rasel koja je nabavljala opijum u Turskoj i švercovala ga u Kinu. Mnogi poznati američki i evropski bogataši su stekli svoje blago zahvaljujući „kineskom“ tržištu opijuma.
Jedan od šefova kompanije Rasel u Kantonu bio je Voren Delano Junior, deda budućeg američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta. Među ostalim Raselovim partnerima koji su učestvovali u švercu opijuma bili su i Džon Kliv Grin (finansirao univerzitet Prinston), Ejbiel Lou (finansirao gradnju univerziteta Kolumbija), Džozef Kulidž i porodice Perkins, Stardžis i Forbs. Kulidžov sin će kasnije osnovati kompaniju Junajted Frut, a njegov unuk, Arčibald Kulidž je koosnivač američkog Saveta za spoljne poslove.
Vilijam Hantigton Rasel, Semjuelov rođak, studirao je od 1831. do 1832. u Nemačkoj. Nemačka je tada bila leglo novih ideja. Na sve forme ljudske delatnosti, Nemci su primenjivali „naučni metod“. Prusija, koja je za poraz u ratu sa Napoelonom krivila sebičnost sopstvenih vojnika koji su usred bitke mislili samo na sebe a ne na pobedu, prihvatila je principe Džona Loka i Žana Rusoa i stvorila novi edukativni sistem. Johan Fihte je u svom Obraćanju nemačkom narodu objavio da će država preuzeti brigu o deci i da će im ona reći šta da misle i kako da misle.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel je preuzeo njegovu stolicu na berlinskom univerzitetu 1817. i držao predavanja sve do svoje smrti 1831. Hegel je kulminacija nemačke idealističke filozofske škole Imanuela Kanta. Za Hegela, naš svet je svet razuma. Država je Apsolutni Razum a građanin može postati slobodan jedino ako obožava pokornost državi. Hegel je državu nazvao „Božiji marš po svetu“ i „konačni kraj“. Taj konačni kraj je „vrhunsko pravo protiv pojedinca čija je vrhunska dužnost da bude član države“. I fašizam i komunizam su vukli korene iz hegelijanskih ideja. Hegelijanska filozofija je bila prilično u modi tokom boravka Vilijama Rasela u Nemačkoj. Kada se vratio na Jejl 1832, sa Alfonsom Taftom je osnovao društvo seniora. Prema nekim informacijama iz 1876. godine, „Kosti su ogranak korpusa sa nemačkog univerziteta...Osnivač društva, Vilijem H. Rasel je pre diplomiranja na Jejlu boravio u Nemačkoj i sklopio toplo prijateljstvo sa vodećim članovima nemačkog društva. Od njih je dobio dozvolu da, vrativši se na Jejl, formira ovde novi ogranak.“ I tako je Rasel sa četrnaestoricom kolega studenata završne godine, postao osnivač Reda Lobanja i Kosti.
Piše: N.T.O.
Priča počinje na prestižnom univerzitetu Jejl, gde se tri niti američke društvene istorije: špijunaža, krijumčarenje droge i tajna društva, konačno spajaju u jednu. Inicijanti reda Lobanja i Kosti su poznata imena globalne elite. Da li su Lobanja i Kosti američki ogranak Iluminata? Da li se nacionalnim i globalnim događanjima manipuliše u okviru velike hegelijanske jednačine, teze i antiteze koje ostvaruju sintezu Novog Svetskog Poretka? Dokazi i događaji koji okružuju tajanstveni red Lobanja i Kosti će vas šokirati.
Ilaja Jejl je rođen u Bostonu, obrazovan u Londonu. Radio je u britanskoj Istočnoindijskoj kompaniji i bio guverner ostrva Fort Sent Džordž i Madras 1687. godine. Trgovinom je stekao neverovatno bogatstvo i vratio se u Englesku 1699. Jejl je postao poznat kao filantrop, pa kada je dobio molbu za pomoć studentskoj školi u Konektikatu, poslao im je novčanu donaciju i poklon u vidu knjiga. Ostavio im je i poveće zaveštanje, pa je Koton Meter 1718. predložio da škola dobije ime Koledž Jejl.
Na trgu starog kampusa univerziteta Jejl stoji statua Nejtana Hejla. Kopija te iste statue postavljena je i ispred štaba CIA u Lengliju, Virdžinija. Još jedna takva statua stoji ispred Akademije Filips u Andoveru (gde je Džordž Buš stariji išao u školu i pridružio se tajnom društvu kada je imao samo 12 godina).
Nejtan Hejl je, zajedno sa još trojicom nekadašnjih studenata sa Jejla, bio član operacije Kalper Ring koju je pokrenuo Džordž Vašington, jedne od prvih obaveštajnih operacija u Americi koja je imala dosta uspeha tokom američke revolucije. Hejl je bio jedini operativac koga su Britanci uhvatili, pa kada je 1776. održao svoj famozni govor u kome izražava žaljenje, bio je obešen. Od stvaranja republike pa nadalje, odnos između univerziteta Jejl i „obaveštajne zajednice“ je bio i ostao izuzetno čvrst.
Semjuel Rasel je 1823. osnovao kompaniju Rasel koja je nabavljala opijum u Turskoj i švercovala ga u Kinu. Mnogi poznati američki i evropski bogataši su stekli svoje blago zahvaljujući „kineskom“ tržištu opijuma.
Jedan od šefova kompanije Rasel u Kantonu bio je Voren Delano Junior, deda budućeg američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta. Među ostalim Raselovim partnerima koji su učestvovali u švercu opijuma bili su i Džon Kliv Grin (finansirao univerzitet Prinston), Ejbiel Lou (finansirao gradnju univerziteta Kolumbija), Džozef Kulidž i porodice Perkins, Stardžis i Forbs. Kulidžov sin će kasnije osnovati kompaniju Junajted Frut, a njegov unuk, Arčibald Kulidž je koosnivač američkog Saveta za spoljne poslove.
Vilijam Hantigton Rasel, Semjuelov rođak, studirao je od 1831. do 1832. u Nemačkoj. Nemačka je tada bila leglo novih ideja. Na sve forme ljudske delatnosti, Nemci su primenjivali „naučni metod“. Prusija, koja je za poraz u ratu sa Napoelonom krivila sebičnost sopstvenih vojnika koji su usred bitke mislili samo na sebe a ne na pobedu, prihvatila je principe Džona Loka i Žana Rusoa i stvorila novi edukativni sistem. Johan Fihte je u svom Obraćanju nemačkom narodu objavio da će država preuzeti brigu o deci i da će im ona reći šta da misle i kako da misle.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel je preuzeo njegovu stolicu na berlinskom univerzitetu 1817. i držao predavanja sve do svoje smrti 1831. Hegel je kulminacija nemačke idealističke filozofske škole Imanuela Kanta. Za Hegela, naš svet je svet razuma. Država je Apsolutni Razum a građanin može postati slobodan jedino ako obožava pokornost državi. Hegel je državu nazvao „Božiji marš po svetu“ i „konačni kraj“. Taj konačni kraj je „vrhunsko pravo protiv pojedinca čija je vrhunska dužnost da bude član države“. I fašizam i komunizam su vukli korene iz hegelijanskih ideja. Hegelijanska filozofija je bila prilično u modi tokom boravka Vilijama Rasela u Nemačkoj. Kada se vratio na Jejl 1832, sa Alfonsom Taftom je osnovao društvo seniora. Prema nekim informacijama iz 1876. godine, „Kosti su ogranak korpusa sa nemačkog univerziteta...Osnivač društva, Vilijem H. Rasel je pre diplomiranja na Jejlu boravio u Nemačkoj i sklopio toplo prijateljstvo sa vodećim članovima nemačkog društva. Od njih je dobio dozvolu da, vrativši se na Jejl, formira ovde novi ogranak.“ I tako je Rasel sa četrnaestoricom kolega studenata završne godine, postao osnivač Reda Lobanja i Kosti.
................