Nesto bih ti napisao ,ali reci nema vec mesecima.Stoji.Mrtvo i tesko u grlu.Gusi me kao kravata kad izgubim u onoj dugogodisnjoj borbi sa kilama.Smejem se prethodnim slovima i vicem u sebi kako ni ovo pismo necu dovrsiti, kako cu ponovo vesto iskoristiti backspace tipkicu.Secam se ,bilo je nekako lakse crtati slova po papiru i za tebe pisati najgluplje stihove koji su samo posle par pelinkovaca dobijali pravi smisao.Posle sve to smotas u neki papir iz politike ,oblikujes kovertu i potrudis se da na mestu markice bude glava nekog politicara i eto ti besplatnih reci u sanducetu i kad ode nazad nema.Svi se potrudili ,oni sto pisu novine,stamparija,posta i postari pa cak i ja ,a sve da bi to malo tebe u meni olovkom stiglo u tvoje uho.
Kukavica sam...
Na uhu mi slusalice.Radio S jer vesti mi je previse i taman ovde nad jezerom Mladost mi prija da ne cujem nikog ...samo neke stare stihove i kako jos dises u meni ....
Priznacu ti ,svi me ovde nekako odmeravaju,prate kuda lutaju moji pogledi ,koju traze...uhvatio sam ih cak da me krisom prate do sobe da provere s kim spavam.Ujutro za dorucku me njuskaju ,diskutuju o parfemu kako vuce na zensko...Priznacu ti i da mi nekad bude tesko da spavam sam ,jer si me naucila kako da pokrijem samo jednu stranu dok se pripijas uz mene...naucila,hm, uzivela u nas!
Prestao sam da pijem od poslednjeg trovanja kada sam pokusao da zaustavim casicom bujicu reci kojima bih ti nacrtao kako je svet napravljen za nas ,krisom od vladara i grobara .Samo za nas za nas ples,kao monopol u duse.Znas kako mlataram rukama dok govorim?Nema vise ni toga ,na kolenima mi masnice ,prsti okvrgavili od stezanja...tebe nisam stezao rukama ,ti si otisla.
Prestao sam da pusim.Nemam vise ni zute prste da pokazem koliko te cekam.Nemam sa kim da razgovorim sebe dok te cekam pred zgradom.Nema vise dima po kojem ces me naci ,nema tragova ,samo secanje i drhtaj pred san dok ti govorim Laku Noc Mila.
Secas se kako sam zaboravio mustiklu u tvom krevetu i posle cekao do celih osam izjutra da se probudis bez ijednog dima.Tesko jutro,bez kafe ,bez cigarete ,sam u kuhinji,mislio sam da tezih nece biti,a vidi me sad?!Ni kreveta ni prozora ni lasta ni cigarete ...ni nekog cekati da se probudi...
Sve u svemu dobro sam ,dobro mi ide kada bih mogao tebe da izbacim kao rasolom izjutra ili paradjz corbom ili cime se jos mamurluk tera,da izadjem pred kucu dok napolju mraz steze i da udahnem,ee zivot bi...
Eto toliko Mila ,htedoh samo da ti javim da si jos tu...
Kukavica sam...
Na uhu mi slusalice.Radio S jer vesti mi je previse i taman ovde nad jezerom Mladost mi prija da ne cujem nikog ...samo neke stare stihove i kako jos dises u meni ....
Priznacu ti ,svi me ovde nekako odmeravaju,prate kuda lutaju moji pogledi ,koju traze...uhvatio sam ih cak da me krisom prate do sobe da provere s kim spavam.Ujutro za dorucku me njuskaju ,diskutuju o parfemu kako vuce na zensko...Priznacu ti i da mi nekad bude tesko da spavam sam ,jer si me naucila kako da pokrijem samo jednu stranu dok se pripijas uz mene...naucila,hm, uzivela u nas!
Prestao sam da pijem od poslednjeg trovanja kada sam pokusao da zaustavim casicom bujicu reci kojima bih ti nacrtao kako je svet napravljen za nas ,krisom od vladara i grobara .Samo za nas za nas ples,kao monopol u duse.Znas kako mlataram rukama dok govorim?Nema vise ni toga ,na kolenima mi masnice ,prsti okvrgavili od stezanja...tebe nisam stezao rukama ,ti si otisla.
Prestao sam da pusim.Nemam vise ni zute prste da pokazem koliko te cekam.Nemam sa kim da razgovorim sebe dok te cekam pred zgradom.Nema vise dima po kojem ces me naci ,nema tragova ,samo secanje i drhtaj pred san dok ti govorim Laku Noc Mila.
Secas se kako sam zaboravio mustiklu u tvom krevetu i posle cekao do celih osam izjutra da se probudis bez ijednog dima.Tesko jutro,bez kafe ,bez cigarete ,sam u kuhinji,mislio sam da tezih nece biti,a vidi me sad?!Ni kreveta ni prozora ni lasta ni cigarete ...ni nekog cekati da se probudi...
Sve u svemu dobro sam ,dobro mi ide kada bih mogao tebe da izbacim kao rasolom izjutra ili paradjz corbom ili cime se jos mamurluk tera,da izadjem pred kucu dok napolju mraz steze i da udahnem,ee zivot bi...
Eto toliko Mila ,htedoh samo da ti javim da si jos tu...
jako, da jače ne može biti
a, narocito za toliku dozu samokritike ... e, za to treba ,bas, hrabrosti