priča o plastičnoj kesi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

djurdja5

priča o plastičnoj kesi

Oceni ovaj blog
odgovornost ili priča o plastičnoj kesi

Društvena odgovornost

Jedan od krunskih dokaza da zivimo u postindustrijskom i postmodernom vremenu i fenomen lične, socijalne, korporativne odgovornosti koji u proteklom periodu kao nikad do sada vlada medijima. Tržišna ekonomija kao konačni pobednik u kategoriji društvenih uređenja kao jedan od glavnih pokretača ima pozitivnu spregu ka sticanju profita gde su mnoge druge vrednosti koje su kroz vekove krasile čovečanstvo gurnule u drugi plan.

Piše: Milivoje Čalija
Tekst preuzet iz časopisa "Marketing Strbija"

Naše društvo je kao retko kad u svojoj istoriji u proteklom periodu jurnulo da nadoknadi sve zablude koje je sa sobom doneo dvadeseti vek. U toj besomučnoj trci pitanje duše, morala i ličnog integriteta su duboko potisnuti i kao društvo besomučno srljamo u površnost i ništavilo koje materijalni svet suštinski nudi.

Potpuno je logično da je pitanje društvene odgovornosti na globalnom nivou postala jedna od top tema gde se nekada taj pojam podvodio pod pojam ekologije a gde u poslednje vreme on dobija i mnogo šire značenje. Kao i uvek do sada, ta tako rogobatna novotarija koja može značiti i sve i ništa, došla je u našu malenu palanku mutirana i metastazirana na način kako samo ljudi sa ove geografske širine to znaju.

Kao i svuda u svetu, ali ovaj put sa glazurom našeg lokalnog nazovi šmeka, bombardovani smo medijski sa svih strana potrebom pojedinaca i korporacija koje se utrkuju u disciplini vraćanja dobrog društvu. Zaboga, nisu oni svi tu samo zbog para o čemu govori poezija grupe KUD Idijoti već, eto, došao je i taj trenutak da se društvu nešto i vrati. Ako poput potpisnika ovih redova imate poteškoća da poverujete u iskrene namere većine, uz sav respekt i čast prema izuzecima, sugerišem Vam da pokušate da radeći na sebi doprinesete i sebi i društvu. Zaboravite na trenutak na sve one koji apeluju na Vas da se pridružite ovoj ili onoj akciji.

Pokušajte recimo da počnete od nečeg sasvim banalnog. Recimo, od jedne plastične kese.

Stanovnici Zemlje naime svakog minuta u svom mahnitom potrošačkom naponu i naletu konzumiraju više od million kesa na minut!

Kesa, a pogotovo besplatna, taj slatki suvenir tržišne ekonomije i svih njenih faza od tranzicione do postkapitalističke je ujedno jedan od najužasnijih produkata našeg konzumerističkog društva.

Samo američka ekonomija troši na proizvodnju besplatnih kesa godišnje preko 4 milijarde dolara što je skoro duplo veći iznos od GDP republike Crne Gore (2,3 milijarde usd, 2006, izvor: MMF). Pošto je jedan od principa kapitalizma da ne postoji pojam besplatnog, pomenute 4 milijarde plaćaju sami potrošači, kao i svuda u svetu.

Jednoj kesi je potrebno da odleži u zemlji oko 1.000 godina da bi se razgradila. Problem kesa na globalnom nivou je zastrašujući, da vas podsetim, potroši se million kesa svakog minuta što je godišnji iznos od cca 525.600.000.000 komada).
Uostalom posetite http://www.downwithbasics.com/reusableplasticbags.html
i uverite se sami kojom brzinom se uvećava broj potrošenih plastičnih kesa. Zastrašujući prizor.

Jedna od impresija koju stranci često nose pri poseti Balkanu ,sem činjenice da se naše sugrađanke često oblače kao prostiutke u sred bela dana, je jedan neobičan fenomen vezan i za našu zemlju. Naime, iz nekog neobjašnjivog razloga na drveću po Srbiji i okolnim zemljama često ili skoro uvek rastu kese. Razbacane na sve strane one su često živopisna scenografija svakog puta po unutrašnjosti. Taj fenomen je ujedno i opisan u drami Biljane Srbljanović “Skakavci”. I koji je zaista tačan.

Zbog našeg nemara kese u Srbiji rastu na drvetu.

Naravno, ovo je samo jedna simpatična naderalna poenta koja na žalost ima uporište, dovoljno je da prošetate svojom ulicom.

Naravno, nismo mi jedina zemlja koja preti da se uguši u sopstvenom smeću, problemi postoje svuda ali ga svako drustvo nastoji rešiti na sebi svojstven način. Neki ga rešavaju tako što ga uopšte ne rešavaju. Verovatno čekaju da prođe onih1.000 godina što je, složićete se, dosta neefikasan metod. Najefikasnije se sa kesama obračunala državna uprava Irske koja je uvela taksu na plastične kese kojom se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja. Na žalost, udaranje po džepu je i tamo i kod nas najefikasniji način uterivanja u pamet tako da je potrošnja kesa u Irskoj preko noći svedena na deseti deo.

Drugi imaju razne metode ali je meni možda najdraži jedan koji sam na sopstvenom primeru iskusio u Londonu i koji bi jednoj našoj korporaciji koja se ubi objašnjavajući javnosti da nisu zlotvori i monopolisti i imaju socijalnu odgovornost mogao koristiti kao dobar primer. Naime, pri kupovini robe u jednom supermarketu i završavanju obračuna kasirka me je upitala da li želim kesu. S obzirom da sam već imao jednu u ruci, zahvalio sam se i pokupio par kupljenih stvari i stavio u postojeću. Uz račun koji sam uredno platio dobio sam notu da mi je od računa odbijeno 10 dinara u britanskim funtama jer nisam uzeo kesu. Pomenutih 10 dinara mi je uredno vraćeno.

To možete učiniti i vi sledeći put. Ponesite kesu sa sobom. 10 dinara Vam neće biti vraćeno dok ovaj tekst ne pročita neki vrli stručnjak, višestruki dobitnik nagrada u oblasti komunikacija sa javnošću. Ali ćete se sigurno bolje osećati.

Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom, kaže poslovica.



Krenite od sebe, nema ko da Vam pomogne. Sve je u Vašim rukama. Pa i kesa.

Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na Facebook Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na Google Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na My Yahoo! Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na Live Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na MySpace Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na Twitter Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na Digg Pošalji "priča o plastičnoj kesi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sunchaya (avatar)
    Mislim da bi ih mnogo manje bilo ako nigde drugo onda barem po ulici samo ako bi ljudi "skupili snage" da tu kesu sa đubretom pre ubacivanja vežu u čvor.Jer mislim da bi barem 50% cigana (koji posle muljaju po kontejnerima i rasturaju svo to đubre) mrzelo da je odvežu ili pocepaju da bi zavirili u nju...A mislim da sam jednom čak i pisala ovde o tome.Možda je to moja zabluda ali je UVEK vežem,računajući da će vetar teže da ponese kesu od 1-2-kg nego praznu pocepanu kesu.A i imam popriličnu averziju prema kesama tako da ih ni ne uzimam u prodavnci osim ako imam baš mnogo stvari da ponesem...
  2. med_i_zaoka (avatar)
    Bravo za temu!
    Nedavno sam na jednom drugom mestu postavila slicnu temu...
    Sta se desilo?Nista.Niko nije ni komentar ostavio.
    A sledeci put su me ispljuvali?!
    Aloooo,ljudi, gde zivite???
    Jel znate da ce vase cukun-cukun...unucadi deca da ispastaju zbog toga?
    Ako bude ove planete uopste tada.
    Ako je covek, najveca zivotinja na svetu, do tada ne unisti?!
  3. EuReKa44 (avatar)
    Odlicna tema,djurdja5!
    Ajmo od sebe,dobro kazes... Ali,ni to nam ne daju,bas...
    Cini mi se da su sve prodavnice izbacile papirne ambalaze iz upotrebe?!
    Nekada su se namirnice na meru (rinfuz) pakovale u papirnu ambalazu,a danas ,jos samo,tu i tamo, ..i to u bio- prodavnicama.
    Znam neke preduzetnike,koji ulozise neki silni novac u masine za reciklazu,ali im osujetise i to sa nekim rogobatnim kvazizakonskim pravilina,davno zastarelim...
    Dakle,jos cemo se mi gusiti...
  4. sunchaya (avatar)
    I ovde su se nekad plastične kese naplaćivale.I treba naplaćivati!I to po barem 100 din.komad.A i meni nije jasno zbog čega su papirne kese izbačene iz upotrebe.Ali baš one prave, kao nekada,od recikliranog papira.Ovo što se sad naziva "papirnom ambalažom" nije pravi papir,i to u sebi ima najlona.Jutros kad sam krenula u prodavnicu,izađem pred zgradu a sa leve i desne strane ulaza ispod prozora komšinica koje žive u prizemlju,između žive ograde i zida,sa svake strane vetar po običaju navuko po 10 kila kesa i još kojekakvog đubreta.Te dve komšinice godinama pričaju kako neće da sklanjaju to đubre odatle jer treba to da radi i neko drugi iz zgrade.Ne znam...Da je to ispod mog prozora,ja bi ga sklanjala.Zbog sebe.Ne zbog komšija.
    Ažurirano 31.01.2010. u 21:03, autor: sunchaya
  5. djurdja5 (avatar)
    Tema je napisana i sigurno će mnoge podsetiti da je to zlo za naše unuke i pra unuke.
    Znam da će se mnogi opredeliti ako imaju da biraju između razgradive
    i ne razgradive najlon kese...već je to veliki pomak.
    Znam da će svako od vas biti ponosan što će svojim
    činjenjem umanjiti, a verovatno i mnogima biti uzor za
    čin svesnosti i veličine.

    Hvala na komentarima
    sunchaya 2 x,
    med_i_zaoka,
    EuReKa44.
  6. sunchaya (avatar)
    Ja činim šta mogu.Možda su to sve neke banalne stvari,ali ja sam (barem sebe)uspela da utešim tako.Nikad đubre(papirići,kesice,kartice,reklamice) ne bacam u kantu na ulici,nego ih sve trpam u torbu i onda ih kući bacam u kesu,sa kojom provereno znam da će sigurno završiti PRVO u kontejneru (zavezana)...Neki dan odem do MAXI-ja da kupim hleb i mleko i sad na kasi stavljam mleko kad ga je otkucala u kesu i čekam da mi da i hleb da stavim i njega a ona uzima drugu kesu da ga ubaci.Ja joj kažem "neka ovde ću ga" i uzmem hleb a ona opet grabi i kaže "neka,neka u ovu ćemo ga".Otela sam sam joj hleb i rekla "aman ženo daj mi hleb" i stavila ga u istu kesu.Ali vidim nova je,pošto je još uvek drži ona "početnička profesionalna deformacija" (kez od uveta do uveta) a ove starije većinom znaju da ne volim keseA stvarno smatram da bi ih bilo mnoooogo manje po ulici i drveću samo kad bi ih ljudi uvezali pre nego ih ubace u kontejner.Barem 10% onih koji riljaju po kontejnerima bi mrzelo da je pocepaju da pregledaju njen sadržaj.I barem 10% manje bi ih letelo po vazduhu.