Nebo se smeši

Nebo se smeši
u daljini.
Zubi od pene.
Usne, nebo

- Šta prodaješ zbunjeno devojče
razgolićenih dojki?

- Prodajem, gospodine,
morsku vodu.

- Šta nosiš, crnomanjasto momče,
pomešano sa svojom krvi?

- Nosim, gospodine,
morsku vodu.

- Ove slane suze
odakle one dolaze, majko?

- Plačem, gospodine,
morsku vodu.

- Srce, ova ozbiljna gorčina
gde se rađa?
- Zagorčava mnogo
morska voda.

More se smeši
u daljini.
Zubi od pene.
Usne nebo
Lorka

 

[DeathIsAMidnightRunner]

obožavam Lorku^^

 

[pely]

obožavam Lorku^^

ROMANSA O LUNI

Luna je, obla poput nara.
ušla u kovačnicu.
Dete je glada, gleda.
Dete je neprestano gleda.
Luna u zraku ustreptalom
širi ruke,
otkrivajući raspusna i čista
nedra od tvrdog lima.
''Beži, oh! luno, luno, luno!
Ako Cigani dođu,
napraviće od tvog srca
đerdane i prstenje belo!''
''Pusti me, dete, da zaigram!
Kad Cigani dođu, naći će te
na nakovnju, očiju zatvorenih!''
''Beži, oh, luno, luno, luno!
Već čujem bliski topot konja!''
''Pusti me, dete, i ne gazi
uštirkanu belinu moju!''
Sve bliže bubnja topot konja
po zategnutom dobošu ravnice.
U kovačnici ležalo je dete
na nakovnju, očiju zatvorenih..
Iz maslinjaka stigoše Cigani
noseći san i bronzu.
Visoko uzdignute glave
i očiju snom obrvanih.
Aj, kako žalobno uzdiše sova
na crnom stablu noći!
Nebom odlazi luna, luna
i dete odvodi za ruku.
U kovačnici leleču Cigani
i plaču gorko.
A nad njom lahor veo svija,
veo crnine lahor nad njom svija.