SPISAK IMENA TAJNOG ESTABLIŠMENTA
U američkoj obaveštajnoj agenciji OSS, osnovanoj tokom II svetskog rata, bilo je toliko mnogo bivših studenata sa Jejla, da je pesma ovog univerziteta postala nezvanična himna OSS. Mnogi članovi OSS bili su “Kosti” ili su pripadali drugim senorskim društvima sa Jejla.
Robert Lovet, Harimanov drug iz detinjstva, postao je član Lobanje i Kostiju i to ćelije Preskota Buša, a kasnije i direktor firme Braun Braders, Hariman.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija, piše: „Sekretar rata Robert Peterson je 22. oktobra 1945. osnovao Lovetov komitet, kojim je predsedavao Robert A. Lovet. Komitet je trebalo da savetuje vladu oko organizacije obaveštajnih aktivnosti SAD posle II svetskog rata. Nova agencija bi se konsultovala sa oružanim snagama, ali bi morala biti jedina agencija koja prikuplja podatke na polju inostrane špijunaže i kontrašpijunaže. Nova agencija mora imati nezavisan budžet koji bi bez javne rasprave odobrio Kongres. Lovet se pojavio pred sekretarima države, rata i mornarice 14. novembra 1945......obelodanivši virtuelni nastavak ratnog OSS. Nova agencija, CIA, uspostavljena je 1947, prema savetu Roberta Lovela.“
Gedis Smit, profesor istorije na Jejlu kaže: „Jejl je uticao na Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) više nego bilo koji drugi univerzitet, obezbedivši tako atmosferu ponovnog okupljanja drugova iz klase. A „Kosti“ su činile većinu među špijunima CIA.“
F. Trabi Dejvison je bio direktor personala CIA tih ranih godina. Na spisku „Kostiju“ povezanih sa CIA su bili i:
Sloan Kofin, junior
V.Van Dajn
Džejms Bakli
Bil Bakli
Hju Kaningam
Hju Vilson
Ruben Holden
Čarls R. Voker
Robert D. Frenč, nezvanični sekretar rata Jejla
Arčibald Mekliš
Dino Pionzo, zamenik šefa stanice CIA tokom svrgavanja Aljendea
Vilijam i Mekdžordž Bandi
Senator Dejvid Boren
Senator Džon Keri
....i naravno, Džordž Herbert Voker Buš (Buš stariji)
Na spisku prestižnih čalnova reda Lobanja i Kosti ističu se:
Henri Lus – Tajm Lajf
Džon Tomas Denijels - osnivač Arčer Denijes Midlenda
Giford Pinčot – glavni šumar predsednika Teodora Ruzvelta
Frederik I. Vejerhauzer
Harold Stenli – osnivač investicone banke Morgan Stenli
Alfred Kauls – Kauls Komjunikejšn
Henri P. Dejvison – stariji partner Morgan Garanti Trasta
Tomas Kokran – partner u Morgan Garanti Trastu
Senator Džon Hajnc
Pjer Džej – prvi predsednik njujorške banke Federalne rezerve
Džordž Herbert Voker Junior – finansijer i koosnivač Njujork Metsa
Artemis Gejts – predsednik kompanija Njujork Trast, Junion Pacifik, TIME, Boing
Vilijam Drejper III – ministarstvo odbrane SAD, UN i Import-Eksport banka
Din Viter – investicioni bankar
Senator Džonatan Bingam
Poter Stjuart – sudija Vrhovnog suda SAD
Senator Džon Čefi
Hari PejnVitni – muž Gertrude Vanderbilt, investicioni bankar
Rasel V. Devenport – urednik magazina Forčun
Evan Dž. Galbrajt – ambasador u Francuskoj i izvršni direktor Morgan Stenlija
Ričard Gau – predsednikk kompanije Zapata Oil
Ejmori Haui Bredford – muž Karol Varburg Rotšild i generalni direktor Njujork Tajmsa
S.I. Lord – državni revizor
Vinston Lord – predsednik CFR, ambasador u Kini i pomoćnik državnog sekretara u vreme Klintonove administracije
Još otkako je Nikson obnovio političke veze Amerike sa Kinom mnogi američki ambasadori u ovoj zemlji su bili članovi reda Lobanja i Kosti, a među njima i Džordž Buš stariji, prvi američki oficir za vezu sa Narodnom Republikom Kinom.
KINA I OPIJUMSKI RATOVI
Otkud toliki interes za Kinu? Otud što je ova zemlja u 19. veku bila, između ostalog, jedan od najvećih proizvođača i korisnika opijata u svetu. Jedno kratko vreme kliperi iz Konektikata i Masačusetsa su bili najbrži brodovi na okeanu. Brzina je bila od presudne važnosti za opijumsko tržište – ko prvi stigne u Tursku, Indiju, Makao, Hong Kong, Šangaj, grabi najveći zalogaj prebogatog kolača.
Tokom opijumskih ratova Amerikanci su odabrali da se drže po strani i da navijaju za Engleze i Francuze, svesni da će ugovor sa njima doneti dobit i SAD. Kompanija Rasel je u to vreme bila jedina trgovačka kuća koja je operisala u Kantonu i iskoristila je priliku da razvije snažne komercijalne veze i stekne priličan profit.
Iza trgovine drogom su se skrivali moćni nacionalni interesi. Američkim trgovcima je bilo preko potrebno da prodaju bilo šta Kinezima, jer su u to vreme gotovo potpuno bile istrebljene foke. Da Kinezi nisu kupovali opijum od Amerikanaca, SAD bi morale da svilu, porculan i čaj plaćaju novcem, sa kojim su u to vreme bile više nego kratke. Kada je 1843. otvorena luka Šangaj, kompanija Rasel je bila jedna od prvih trgovačkih kuća koje su se tu smestile.
Bogoslovska katedra sa Jejla je 1903. pokrenula program osnivanja škola i bolnica u Kini. Mao Cetung je bio među njihovim osobljem. Tokom perioda spletkarenja po Kini 30-tih i 40-tih godina 20. veka, američka obaveštajna mreža je koristila resurse „Jejla u Kini“, posebno Rubena Holdena, rođaka Džordža Buša i njegovog kolege iz reda Lobanja i Kosti.
Posle ograničenja koja mu je nametnuo položaj ambasadora UN i predsedavajućeg republikanskog komiteta koji je istraživao Ričarda Niksona, Džordž Buš stariji je poslat da se pobrine za „kinesko tržište“. Porodica Buš još uvek je veoma umešana u ekonomske aktivnosti vezane za Kinu.
Mnogi istraživači tvrde da je Džordž Buš stariji došao u CIA još početkom 50-tih godina i da je jedan od njegovih zadataka bio da konsoliduje i koordinira svetsku industriju narkotika, najveću i najprofitabilniju industriju na planeti. Neki smatraju i da je jedan od razloga za učešće u vijetnamskom ratu bila namera da se konsoliduje takozvani Zlatni Trougao – svetsko središte proizvodnje opijuma.
U američkoj obaveštajnoj agenciji OSS, osnovanoj tokom II svetskog rata, bilo je toliko mnogo bivših studenata sa Jejla, da je pesma ovog univerziteta postala nezvanična himna OSS. Mnogi članovi OSS bili su “Kosti” ili su pripadali drugim senorskim društvima sa Jejla.
Robert Lovet, Harimanov drug iz detinjstva, postao je član Lobanje i Kostiju i to ćelije Preskota Buša, a kasnije i direktor firme Braun Braders, Hariman.
U knjizi Džordž Buš: neautorizovana biografija, piše: „Sekretar rata Robert Peterson je 22. oktobra 1945. osnovao Lovetov komitet, kojim je predsedavao Robert A. Lovet. Komitet je trebalo da savetuje vladu oko organizacije obaveštajnih aktivnosti SAD posle II svetskog rata. Nova agencija bi se konsultovala sa oružanim snagama, ali bi morala biti jedina agencija koja prikuplja podatke na polju inostrane špijunaže i kontrašpijunaže. Nova agencija mora imati nezavisan budžet koji bi bez javne rasprave odobrio Kongres. Lovet se pojavio pred sekretarima države, rata i mornarice 14. novembra 1945......obelodanivši virtuelni nastavak ratnog OSS. Nova agencija, CIA, uspostavljena je 1947, prema savetu Roberta Lovela.“
Gedis Smit, profesor istorije na Jejlu kaže: „Jejl je uticao na Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) više nego bilo koji drugi univerzitet, obezbedivši tako atmosferu ponovnog okupljanja drugova iz klase. A „Kosti“ su činile većinu među špijunima CIA.“
F. Trabi Dejvison je bio direktor personala CIA tih ranih godina. Na spisku „Kostiju“ povezanih sa CIA su bili i:
Sloan Kofin, junior
V.Van Dajn
Džejms Bakli
Bil Bakli
Hju Kaningam
Hju Vilson
Ruben Holden
Čarls R. Voker
Robert D. Frenč, nezvanični sekretar rata Jejla
Arčibald Mekliš
Dino Pionzo, zamenik šefa stanice CIA tokom svrgavanja Aljendea
Vilijam i Mekdžordž Bandi
Senator Dejvid Boren
Senator Džon Keri
....i naravno, Džordž Herbert Voker Buš (Buš stariji)
Na spisku prestižnih čalnova reda Lobanja i Kosti ističu se:
Henri Lus – Tajm Lajf
Džon Tomas Denijels - osnivač Arčer Denijes Midlenda
Giford Pinčot – glavni šumar predsednika Teodora Ruzvelta
Frederik I. Vejerhauzer
Harold Stenli – osnivač investicone banke Morgan Stenli
Alfred Kauls – Kauls Komjunikejšn
Henri P. Dejvison – stariji partner Morgan Garanti Trasta
Tomas Kokran – partner u Morgan Garanti Trastu
Senator Džon Hajnc
Pjer Džej – prvi predsednik njujorške banke Federalne rezerve
Džordž Herbert Voker Junior – finansijer i koosnivač Njujork Metsa
Artemis Gejts – predsednik kompanija Njujork Trast, Junion Pacifik, TIME, Boing
Vilijam Drejper III – ministarstvo odbrane SAD, UN i Import-Eksport banka
Din Viter – investicioni bankar
Senator Džonatan Bingam
Poter Stjuart – sudija Vrhovnog suda SAD
Senator Džon Čefi
Hari PejnVitni – muž Gertrude Vanderbilt, investicioni bankar
Rasel V. Devenport – urednik magazina Forčun
Evan Dž. Galbrajt – ambasador u Francuskoj i izvršni direktor Morgan Stenlija
Ričard Gau – predsednikk kompanije Zapata Oil
Ejmori Haui Bredford – muž Karol Varburg Rotšild i generalni direktor Njujork Tajmsa
S.I. Lord – državni revizor
Vinston Lord – predsednik CFR, ambasador u Kini i pomoćnik državnog sekretara u vreme Klintonove administracije
Još otkako je Nikson obnovio političke veze Amerike sa Kinom mnogi američki ambasadori u ovoj zemlji su bili članovi reda Lobanja i Kosti, a među njima i Džordž Buš stariji, prvi američki oficir za vezu sa Narodnom Republikom Kinom.
KINA I OPIJUMSKI RATOVI
Otkud toliki interes za Kinu? Otud što je ova zemlja u 19. veku bila, između ostalog, jedan od najvećih proizvođača i korisnika opijata u svetu. Jedno kratko vreme kliperi iz Konektikata i Masačusetsa su bili najbrži brodovi na okeanu. Brzina je bila od presudne važnosti za opijumsko tržište – ko prvi stigne u Tursku, Indiju, Makao, Hong Kong, Šangaj, grabi najveći zalogaj prebogatog kolača.
Tokom opijumskih ratova Amerikanci su odabrali da se drže po strani i da navijaju za Engleze i Francuze, svesni da će ugovor sa njima doneti dobit i SAD. Kompanija Rasel je u to vreme bila jedina trgovačka kuća koja je operisala u Kantonu i iskoristila je priliku da razvije snažne komercijalne veze i stekne priličan profit.
Iza trgovine drogom su se skrivali moćni nacionalni interesi. Američkim trgovcima je bilo preko potrebno da prodaju bilo šta Kinezima, jer su u to vreme gotovo potpuno bile istrebljene foke. Da Kinezi nisu kupovali opijum od Amerikanaca, SAD bi morale da svilu, porculan i čaj plaćaju novcem, sa kojim su u to vreme bile više nego kratke. Kada je 1843. otvorena luka Šangaj, kompanija Rasel je bila jedna od prvih trgovačkih kuća koje su se tu smestile.
Bogoslovska katedra sa Jejla je 1903. pokrenula program osnivanja škola i bolnica u Kini. Mao Cetung je bio među njihovim osobljem. Tokom perioda spletkarenja po Kini 30-tih i 40-tih godina 20. veka, američka obaveštajna mreža je koristila resurse „Jejla u Kini“, posebno Rubena Holdena, rođaka Džordža Buša i njegovog kolege iz reda Lobanja i Kosti.
Posle ograničenja koja mu je nametnuo položaj ambasadora UN i predsedavajućeg republikanskog komiteta koji je istraživao Ričarda Niksona, Džordž Buš stariji je poslat da se pobrine za „kinesko tržište“. Porodica Buš još uvek je veoma umešana u ekonomske aktivnosti vezane za Kinu.
Mnogi istraživači tvrde da je Džordž Buš stariji došao u CIA još početkom 50-tih godina i da je jedan od njegovih zadataka bio da konsoliduje i koordinira svetsku industriju narkotika, najveću i najprofitabilniju industriju na planeti. Neki smatraju i da je jedan od razloga za učešće u vijetnamskom ratu bila namera da se konsoliduje takozvani Zlatni Trougao – svetsko središte proizvodnje opijuma.
