"О нашем времену
Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству.
Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке.
Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога - "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44)."
"О идењу за Христом
Одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од Христа. Не може се бити Христов ученик без спремности на тешкоће. Битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који "у злу лежи" свесно прихватимо, као пут, као крст свој. "Хајде", вели другом младићу "за мном". А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога.
А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј Царство Божије. Отац тога младића још је био жив, а Господ каже за њега да је "мртав". За њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у Њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи. Треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради Христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима Христовим. Ми треба да будемо тако одани Христу. То не значи да ми тражимо смрт. Правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво.
Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: "Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!" Када умре за Христа, мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу, у Царству Небеском. Мртав је пред Њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у Њега не верује."
"Ugledajmo se na Presvetu Bogorodicu
"Okupili smo se u ovom manastiru u kojem su se nasi preci, svete monahinje, svestenici i narod molili kroz vekove. Prema vidjenju svetih Presveta Bogorodica na danasnji dan rasirila je svoj sveti omofor nad narodom u znak zastite, blagoslova i pomoci svima nama. To da nam bude, braco i sestre, poruka na danasnji dan, da je Presveta Bogorodiica nad nama i da ona blagosilja sve one koji zasluze njen blagoslov. Trudimo se, dakle, da se ugledamo na svete, pogotovo na svetu Bogorodicu koja, kada je Arhandjel Gavrilo obavestio da ce roditi Sina Bozjeg, ona rekla: Evo slusnkinje Gospodnje, neka mi bude po reci tvojoj, i tako pokazala odmah spremnost i gotovost na ono sto Bog od nje ocekuje. To je braco i sestre pouka za nas, da se ugledajuci na Presvetu Bogorodicu i sve svete, potrudimo da i mi zasluzimo blagoslov nje i njenog Sina Gospoda Hrista, ali i svih svetih iz roda naseg.
Ponavaljam da su praznici ustanovljeni, pored ostalog i da nam budu uzor kako i mi treba da postupamo i zivimo. A Presveta Bogorodica u jednoj pesmi koju je ona ispevala: Pogleda Gospod na smirenost sluskinje svoje. Od sada ce me blazenom zvati svi narastaji. Dakle ono sto je osobito Presveta Bogorodica pokazala u svom zivotu, to je bila smirenost. Suprotno od smirenosti je gordost, koja je andjela pretvorila u djavola. A smirenost je vrllina koja je Presvetu Bogorodicu uzdigla na najvisu visinu u rodu ljudskom.
Vremena su takva braco i sestre, da nas osudjuju mnogi i cine sve sto mogu da nas je sve manje. Ali, obratimo paznju da to ne cinimo ni mi, jer iskreno govoreci, da u ovim nevoljama sto su nas snalazile i sto nas sada snalaze, ima i nase krivice i nasih greha. Zato, braco i sestre molimo se Presv. Bogorodici danas i njenom Sinu Gospodu nasem Isusu Hristu i svima svetima iz roda nasega da se trudimo da u svemu budemo onakvi kakvi Bog od nas ocekuje i zbog cega nas je stvorio i poslao u ovaj svet, i to u ovako tesko i ozbiljno vreme. On ne ocekuje od nas da ucinimo vise nego sto mozemo, ali ni manje nego sto smo u stanju. A to je da ispunjavajuci volju Bozju, budemo dostojni imena hriscanskog i imena svetih nasih predaka koji su ali i u miru i u ratu, i u ropstvu i u slobodi znali biti i ostati narod Bozji, onako kao sto i mi treba da cinimo. A kada izadjemo pred Gospoda Isusa, neka nas pozna i prizna kao svoje verne sluge i sluskinje, kako bi se nasli na desnoj strani Njegovoj, medju onima kojima ce On reci: Hodite blagosloveni Oca moga. Eto, braco i sestre, to je smisao i cilj nasega zivota".
Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству.
Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке.
Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога - "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44)."
"О идењу за Христом
Одбијање хришћанина да носи крст јесте одрицање од Христа. Не може се бити Христов ученик без спремности на тешкоће. Битно је да ми не стварамо тешкоће другима, а да тешкоће које долазе од света који "у злу лежи" свесно прихватимо, као пут, као крст свој. "Хајде", вели другом младићу "за мном". А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога.
А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном те објављуј Царство Божије. Отац тога младића још је био жив, а Господ каже за њега да је "мртав". За њега су мртви и они који су још живи у овом свету ако немају вере у Њега, и који живе по духу овога света, који у злу лежи и који ће проћи. Треба да имамо увек у виду то што су преци наши знали и веровали: да је боље бити мртав ради Христа и мртав у очима овога света, него бити мртав у очима Христовим. Ми треба да будемо тако одани Христу. То не значи да ми тражимо смрт. Правило хришћанског мучеништва јесте: не тражити мучеништво.
Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: "Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!" Када умре за Христа, мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу, у Царству Небеском. Мртав је пред Њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у Њега не верује."
"Ugledajmo se na Presvetu Bogorodicu
"Okupili smo se u ovom manastiru u kojem su se nasi preci, svete monahinje, svestenici i narod molili kroz vekove. Prema vidjenju svetih Presveta Bogorodica na danasnji dan rasirila je svoj sveti omofor nad narodom u znak zastite, blagoslova i pomoci svima nama. To da nam bude, braco i sestre, poruka na danasnji dan, da je Presveta Bogorodiica nad nama i da ona blagosilja sve one koji zasluze njen blagoslov. Trudimo se, dakle, da se ugledamo na svete, pogotovo na svetu Bogorodicu koja, kada je Arhandjel Gavrilo obavestio da ce roditi Sina Bozjeg, ona rekla: Evo slusnkinje Gospodnje, neka mi bude po reci tvojoj, i tako pokazala odmah spremnost i gotovost na ono sto Bog od nje ocekuje. To je braco i sestre pouka za nas, da se ugledajuci na Presvetu Bogorodicu i sve svete, potrudimo da i mi zasluzimo blagoslov nje i njenog Sina Gospoda Hrista, ali i svih svetih iz roda naseg.
Ponavaljam da su praznici ustanovljeni, pored ostalog i da nam budu uzor kako i mi treba da postupamo i zivimo. A Presveta Bogorodica u jednoj pesmi koju je ona ispevala: Pogleda Gospod na smirenost sluskinje svoje. Od sada ce me blazenom zvati svi narastaji. Dakle ono sto je osobito Presveta Bogorodica pokazala u svom zivotu, to je bila smirenost. Suprotno od smirenosti je gordost, koja je andjela pretvorila u djavola. A smirenost je vrllina koja je Presvetu Bogorodicu uzdigla na najvisu visinu u rodu ljudskom.
Vremena su takva braco i sestre, da nas osudjuju mnogi i cine sve sto mogu da nas je sve manje. Ali, obratimo paznju da to ne cinimo ni mi, jer iskreno govoreci, da u ovim nevoljama sto su nas snalazile i sto nas sada snalaze, ima i nase krivice i nasih greha. Zato, braco i sestre molimo se Presv. Bogorodici danas i njenom Sinu Gospodu nasem Isusu Hristu i svima svetima iz roda nasega da se trudimo da u svemu budemo onakvi kakvi Bog od nas ocekuje i zbog cega nas je stvorio i poslao u ovaj svet, i to u ovako tesko i ozbiljno vreme. On ne ocekuje od nas da ucinimo vise nego sto mozemo, ali ni manje nego sto smo u stanju. A to je da ispunjavajuci volju Bozju, budemo dostojni imena hriscanskog i imena svetih nasih predaka koji su ali i u miru i u ratu, i u ropstvu i u slobodi znali biti i ostati narod Bozji, onako kao sto i mi treba da cinimo. A kada izadjemo pred Gospoda Isusa, neka nas pozna i prizna kao svoje verne sluge i sluskinje, kako bi se nasli na desnoj strani Njegovoj, medju onima kojima ce On reci: Hodite blagosloveni Oca moga. Eto, braco i sestre, to je smisao i cilj nasega zivota".