Mlada žena, koja se tek udala, otišla je jednog vrelog letnjeg dana svojoj majci u posetu.
Sela je u fotelju i, dok je pila ledeni čaj, pričale su o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je pažljivo pogledala svoju kćerku.
''Ne zaboravi svoje prijateljice", rekla je dok su listići čaja polako padali na dno čaše.
"Što si starija, one će ti biti sve važnije. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, i one će ti biti potrebne. Seti se da povremeno izađeš negde sa njima, da se i dalje družite. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice - one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Biće ti potrebne druge žene! Ženama su uvek potrebne druge žene!"
"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena. "Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svet parova? Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla! Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja porodica svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao."
Ipak je poslušala svoju majku i nastavila da održava kontakte sa prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom, ona je polako počela da uviđa da je njena majka, ustvari, tačno znala šta govori.
Pošto vreme i priroda donose promene i misterije u životu svake žene, prijateljice ostaju njen najveći oslonac.
Nakon četrdesetak godina života u ovom svetu, evo šta je naučila:
Vreme prolazi. Život se događa. Distanca razdvaja. Deca odrastaju. Ljubav bledi. Srca se slamaju. Poslovi dođu i prođu. Karijere se završavaju. Roditelji umiru. Kolege zaborave usluge. Muškarci imaju svoj svet. Ali, prijateljice ostaju uz tebe, koliko god vremena i milja bile daleko.
Prijateljica nikad nije toliko daleko da ne može biti uz tebe kada je potrebna.
Sela je u fotelju i, dok je pila ledeni čaj, pričale su o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je pažljivo pogledala svoju kćerku.
''Ne zaboravi svoje prijateljice", rekla je dok su listići čaja polako padali na dno čaše.
"Što si starija, one će ti biti sve važnije. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, i one će ti biti potrebne. Seti se da povremeno izađeš negde sa njima, da se i dalje družite. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice - one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Biće ti potrebne druge žene! Ženama su uvek potrebne druge žene!"
"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena. "Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svet parova? Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla! Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja porodica svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao."
Ipak je poslušala svoju majku i nastavila da održava kontakte sa prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom, ona je polako počela da uviđa da je njena majka, ustvari, tačno znala šta govori.
Pošto vreme i priroda donose promene i misterije u životu svake žene, prijateljice ostaju njen najveći oslonac.
Nakon četrdesetak godina života u ovom svetu, evo šta je naučila:
Vreme prolazi. Život se događa. Distanca razdvaja. Deca odrastaju. Ljubav bledi. Srca se slamaju. Poslovi dođu i prođu. Karijere se završavaju. Roditelji umiru. Kolege zaborave usluge. Muškarci imaju svoj svet. Ali, prijateljice ostaju uz tebe, koliko god vremena i milja bile daleko.
Prijateljica nikad nije toliko daleko da ne može biti uz tebe kada je potrebna.
