Dugo su egipatske piramide smatrane najstarijim arhitektonskim monumentima. Ipak, najraniji neolitski hramovi na Malti su stariji za oko hiljadu godina od navodnog datuma izgradnje čuvenih piramida u Gizi. Ogromni kameni blokovi, teški desetine tona, korišćeni su za izgradnju hramova. Moderni alati i tehnike bi i danas imale nepremostivih poteškoća da izgrade nešto slično. Kako su ovi tereti pokretani pre 5-6.000 godina, ostaje misterija.
Prvi hramovi, kao na primer Gantija u Gozo-u, nisu imali posebnih ukrasa. Oni kasniji, recimo Hagar Qim, bili su izgrađeni od blokova koji su vrlo precizno pristajali jedni uz druge i pri tom su bili posebno ukrašeni. Pomenimo da ne postoje arheološki nalazi metalnih predmeta ili alata na Malti tog doba. Podzemni sistem hramova nazvan Hal Saflieni, ili poznatiji kao Hypogeum, ipak je posebno uzbudljiv. Kada je 1902. (ponovo) predstavljen svetu, izazvao je senzaciju u arheološkim krugovima. Hramovi i podzemne odaje su bukvalno urezane u kameno podzemlje. Tu su pronađene kosti preko 7.000 ljudi i stoga se smatra da je Hypogeum zapravo velika grobnica.
Svi tragovi misterioznih “ljudi” koji su izgradili Hypogeum odjedanput nestaju oko 2.000 godine pre nove ere. Jednako čudni su i tragovi kolica na kamenim putevima na Malti davno pre otkrića točkova. Hypogeum je jedan od najimpresivnijih objekata na UNESCO-voj listi i u objašnjenju se kaže da je reč o “...ostavštini kulture s kojom se ne može porediti nijedna druga na Mediteranu“ i da se zapravo radi o “...jedinstvenoj epizodi u evoluciji čovečanstva“.
Megalitski objekti na Malti poznati su još iz XVI veka kada su vitezovi reda St. John prvi put posetili ostrvo. Od tada pa u narednih 400 godina smatralo se da su hramovi ostavština mitske rase giganata. U zvaničnim lokalnim istorijskim knjigama pojave ovih velelepnih objekata se ovako objašnjavaju : “Negde oko 3600. godine pre naše ere nešto posebno se počelo dešavati mirnim malteškim zemljoradnicima. Njihova kultura postaje izolovana od pradomovine Sicilije... Od jednostavnih zemljoradnika, praistorijski Maltežani se razvijaju u visokokvalifikovane graditelje i inženjere koji stvaraju pravi talas megalitskih hramova i pogrebnih mesta širom ostrva... Neolitski ostrvljani nisu usvojili kulturne ideje svojih suseda niti su na njih uticali...”
Ipak, ovakva površna objašnjenja ne mogu zadovoljiti iole ozbiljniju proveru. Premda je Hypogeum toliko jedinstven, ipak su samo ulazne prostorije bile povremeno otvorene za javnost. Tačnije, dugi niz godina tokom XX veka Hypogeum je bio zatvoren za javnost pod izgovorom “radova na konzerviranju“.
Godine 1998. nemački istraživač Werner Betz je pisao svoju novu knjigu o Hypogeumu u kojoj je naširoko govorio o malteškim vladininim predstavnicima koji su davali sumnjiva objašnjenja, puna kontradikcija, o istraživanju i ponovnom otvaranju Hypogeuma. Očigledno je da se nešto krilo.
U januaru 1999. organizacija Slaw Law obaveštava o mreži tunela i podzemnom svetu poznatom kao “Hypogeum Hal Saflieni“. Nadalje, tvrdi da je zabeležen niz tajanstvenih nestanaka u podzemnim lavirintima i da je kroz istoriju činjeno sve da se o ovim objektima što manje zna. Drugi izvor, “National Geographic Magazine“, u broju od avgusta 2000. godine, donosi članak Richarda Waltera pod nazivom “ Wanderes Awheel in Malta“, u kome se tvrdi da je “...Malta, uzduž i popreko, probušena mrežom tunela i hramova. Moguće je, ispod zemlje, proći sa jednog na drugi kraj ostrva... Ipak, vlada je zatvorila sve ulaze. Navodno, razlog je nestanak grupe učenika sa nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikad se nisu vratili.”
Hypogeum je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koje su Englezi, a potom Maltežani, stotinama godina brižljivo čuvali od očiju javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram koji dokazuje da nijedna antička kultura nije bila u stanju da pod zemljom iskleše i ugradi kamene blokove teške na desetine tona. Rešenje zagonetke vodi superiornijoj zemaljskoj (Atlantida) ili vanzemaljskoj civilizaciji.
Prvi hramovi, kao na primer Gantija u Gozo-u, nisu imali posebnih ukrasa. Oni kasniji, recimo Hagar Qim, bili su izgrađeni od blokova koji su vrlo precizno pristajali jedni uz druge i pri tom su bili posebno ukrašeni. Pomenimo da ne postoje arheološki nalazi metalnih predmeta ili alata na Malti tog doba. Podzemni sistem hramova nazvan Hal Saflieni, ili poznatiji kao Hypogeum, ipak je posebno uzbudljiv. Kada je 1902. (ponovo) predstavljen svetu, izazvao je senzaciju u arheološkim krugovima. Hramovi i podzemne odaje su bukvalno urezane u kameno podzemlje. Tu su pronađene kosti preko 7.000 ljudi i stoga se smatra da je Hypogeum zapravo velika grobnica.
Svi tragovi misterioznih “ljudi” koji su izgradili Hypogeum odjedanput nestaju oko 2.000 godine pre nove ere. Jednako čudni su i tragovi kolica na kamenim putevima na Malti davno pre otkrića točkova. Hypogeum je jedan od najimpresivnijih objekata na UNESCO-voj listi i u objašnjenju se kaže da je reč o “...ostavštini kulture s kojom se ne može porediti nijedna druga na Mediteranu“ i da se zapravo radi o “...jedinstvenoj epizodi u evoluciji čovečanstva“.
Megalitski objekti na Malti poznati su još iz XVI veka kada su vitezovi reda St. John prvi put posetili ostrvo. Od tada pa u narednih 400 godina smatralo se da su hramovi ostavština mitske rase giganata. U zvaničnim lokalnim istorijskim knjigama pojave ovih velelepnih objekata se ovako objašnjavaju : “Negde oko 3600. godine pre naše ere nešto posebno se počelo dešavati mirnim malteškim zemljoradnicima. Njihova kultura postaje izolovana od pradomovine Sicilije... Od jednostavnih zemljoradnika, praistorijski Maltežani se razvijaju u visokokvalifikovane graditelje i inženjere koji stvaraju pravi talas megalitskih hramova i pogrebnih mesta širom ostrva... Neolitski ostrvljani nisu usvojili kulturne ideje svojih suseda niti su na njih uticali...”
Ipak, ovakva površna objašnjenja ne mogu zadovoljiti iole ozbiljniju proveru. Premda je Hypogeum toliko jedinstven, ipak su samo ulazne prostorije bile povremeno otvorene za javnost. Tačnije, dugi niz godina tokom XX veka Hypogeum je bio zatvoren za javnost pod izgovorom “radova na konzerviranju“.
Godine 1998. nemački istraživač Werner Betz je pisao svoju novu knjigu o Hypogeumu u kojoj je naširoko govorio o malteškim vladininim predstavnicima koji su davali sumnjiva objašnjenja, puna kontradikcija, o istraživanju i ponovnom otvaranju Hypogeuma. Očigledno je da se nešto krilo.
U januaru 1999. organizacija Slaw Law obaveštava o mreži tunela i podzemnom svetu poznatom kao “Hypogeum Hal Saflieni“. Nadalje, tvrdi da je zabeležen niz tajanstvenih nestanaka u podzemnim lavirintima i da je kroz istoriju činjeno sve da se o ovim objektima što manje zna. Drugi izvor, “National Geographic Magazine“, u broju od avgusta 2000. godine, donosi članak Richarda Waltera pod nazivom “ Wanderes Awheel in Malta“, u kome se tvrdi da je “...Malta, uzduž i popreko, probušena mrežom tunela i hramova. Moguće je, ispod zemlje, proći sa jednog na drugi kraj ostrva... Ipak, vlada je zatvorila sve ulaze. Navodno, razlog je nestanak grupe učenika sa nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikad se nisu vratili.”
Hypogeum je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koje su Englezi, a potom Maltežani, stotinama godina brižljivo čuvali od očiju javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram koji dokazuje da nijedna antička kultura nije bila u stanju da pod zemljom iskleše i ugradi kamene blokove teške na desetine tona. Rešenje zagonetke vodi superiornijoj zemaljskoj (Atlantida) ili vanzemaljskoj civilizaciji.