Ovo je moja prica:
Matija se uredno jednom budio do svog drugog meseca da sisa i nastavljao da spava dalje. Onda je prestao da se budi nocu do svog petog meseca i tada je pocela zurka. Budio se sve cesce. Jednom, pa dvaput, pa tri puta, pa po pet-sest puta u toku noci. Ja sam bila prestala i da spavam, jer me taman uhvati san a on se probudi, pa se sve mislim i zasto da se uspavljujem kada ce se istog trenutka probuditi.... Sisao je do 14 meseca i uvek bi mi zaspao u narucju, a ja bih ga prebacila u krevetac. Tako i u toku noci, ako pomislim da je gladan, ja mu dam da sisa, on zaspi u nasem krevetu, a ja ga onda prebacim u krevetac. Kada je prestao da sisa, dobio je svoju sobu, ali tada je poceo da se preskace preko ogradice svog krevetica i dolazi kod nas u krevet i nije bilo teorije da ga budnog vratim u njegov krevetac, vec on zaspi kod nas u krevetu, pa ga ja odnesem u njegov, onda se on opet probudi i hajde jovo nanovo.... Duze je spavao samo onda kada i ja zaspim, pa ga ne vratim u njegov krevetic. Pokusala sam i da ga izmorim preko dana, pa i da mu ne dam da spava danju, misleci kako ce onda spavati nocu, ali nista nije pomagalo. Kada sam ostala trudna s Lukom, dobio je i svoj pravi krevet i racunala sam da je sada vec veliki, pa napunio je dve godine i da ce konacno poceti da spava celu noc, jer ja vise nisam smela da se iscrpljujem zbog trudnoce, ali neeee...i dalje se budio...SVAKE NOCI...terooor.
Tada sam vec i torte pravila i bilo mi je jako bitno da on dobro spava, jer u suprotnom ne bih bila sposobna ni za sta. Jedino sto sam nekako sama shvatila bilo je da Matija nije umeo sam da zaspi i kada bi se nocu probudio, dok ga ja ne uspavam ponovo, on bi plakao. Jos ako ga prekasno cujem, pa se razbudi sasvim, e to je onda bila ekstra zurka. Dan posle takve noci bio je jos zabavniji. Plakao je za svaku sitnicu, bio razdrazljiv, nista mu nije odgovaralo, nije hteo da slusa, nije hteo da jede... Ujutru bih ga jedva probudila za vrtic i jedva obukla, a krenuo je u vrtic malo pre pune dve godine. Cini mi se da je vazilo ono pravilo "sto manje spava, manje mu se spava". Jedva da je sastavljao 7 sati sna, a s obzirom da to detetu nije dovoljno za normalan razvoj, postajao je sve razdrazljiviji, nemirniji, pa sam cak pomisljala da je hiperaktivan, sto uopste nije lepa dijagnoza za dete...
Kada se rodio Luka, resila sam da ne napravim istu gresku, mada nisam ni znala u cemu sam gresila. Jos u porodilistu bih ga posle sisanja ostavila na krevetu, a ja bih se sklonila dok on ne zaspi, tako i kuci, ali sve je to nekako trajalo do 5-6 meseca, a onda je i on poceo da trazi uspavljivanje uvece, plakao je, a ja sam mu udovoljavala i racunala da ipak zaspi u svom kreveticu, a to sto sam ja pored njega, nije znacajno. Medjutim poceo je i on da se budi nocu. Razocarana, pomislila sam da je to ipak do genetike i karaktera deteta i da to nema veze s vaspitanjem i onim sto ja cinim. Srecom vec sam se uclanila na ovaj nas korisni forum i svasta procitala na podforumu "dom i porodica". Spominjali su neku knjigu "naucite dete da spava" od kreativnog centra. Otrcala sam u knjizaru i kupila knjigu, procitala sam je za jedno vece i odmah primenila metode opisane u knjizi. Tek tada sam razumela sta se desavalo i gde sam gresila i zasto je to tako. Luka je ponovo naucio da zaspi sam za svega tri veceri. Ali sasvim sam. Znaci ja ga budnog stavim u krevetac i izadjem iz sobe, a on se sam uspava. Poceo je da spava 9 sati nocu i oko 3 sata danju. Kada je bio budan, bio je divna, odmorna beba, nasmejana i razigrana, a sto je bilo jos bitnije, ja sam bila naspavana i divna majka mojoj deci. Nisam vikala bez razloga na njih, a verujem da sve nenaspavane majke imaju te faze, kada galame i vicu na sve oko sebe pa i na svoju decu, bez razloga...
A sta to pise u knjizi?!
Ljudi se bude u proseku 7 puta u toku noci. To nam je valjda ostalo u genima iz vremena kada smo ziveli u prirodi. Probudimo se, nesvesno, proverimo da li je sve onako kako je bilo kada smo zaspali i ako jeste, nastavljamo da spavamo i ujutru se ni ne secamo da smo se uopste budili. Ali ako se nesto promenilo, razbudimo se sasvim i postajemo svesni toga. Bebe zaspe recimo u majcinom narucju. Kada se probude i ne osete majku one se sasvim razbude i pocinju da placu. Za bebe je jako bitno da imaju svakodnevnu rutinu. Da svako vece u isto vreme ruckaju, kupaju se i idu na spavanje. Takodje i danju. U isto vreme da spavaju, da se igraju, setaju.... Vec od treceg meseca treba detetu uvesti rutinu i pridrzavati se toga. A nije na odmet i procitati knjigu. Nije skupa a vredi. Ima jos mnogo toga da se isprica, a ja sam vec napisala ceo sastav
Moram jos da naglasim i to da majka mora da osluskuje potrebe svog deteta. Ja se recimo nisam pridrzavala minutaze navedene u knjizi.Tamo je navedeno da dete treba ostaviti da place najmanje 5 a najvise 30 minuta, a ja sam to smanjila : najmanje 30 sekundi, a najvise 3 minuta, jer je Luka ipak bio jako mali bebac i bilo mi je nezamislivo da ga pustim da place i 5 minuta, a kamoli 30, ali sam se pridrzavala svega ostalog... Prve veceri zaspao je posle pola sata, druge posle 22 minuta, trece posle 15-tak, a cetvrte nije uopste plakao i nemam pojma kada je zaspao, ali kada sam posle nekih 15 min usla u sobu, on je vec spavao. Vise nisam imala problema, ni s budjenjem, ni s uspavljivanjem. Jos po nekad imam problem s Matijom, ali s Lukom NE.
Matija se uredno jednom budio do svog drugog meseca da sisa i nastavljao da spava dalje. Onda je prestao da se budi nocu do svog petog meseca i tada je pocela zurka. Budio se sve cesce. Jednom, pa dvaput, pa tri puta, pa po pet-sest puta u toku noci. Ja sam bila prestala i da spavam, jer me taman uhvati san a on se probudi, pa se sve mislim i zasto da se uspavljujem kada ce se istog trenutka probuditi.... Sisao je do 14 meseca i uvek bi mi zaspao u narucju, a ja bih ga prebacila u krevetac. Tako i u toku noci, ako pomislim da je gladan, ja mu dam da sisa, on zaspi u nasem krevetu, a ja ga onda prebacim u krevetac. Kada je prestao da sisa, dobio je svoju sobu, ali tada je poceo da se preskace preko ogradice svog krevetica i dolazi kod nas u krevet i nije bilo teorije da ga budnog vratim u njegov krevetac, vec on zaspi kod nas u krevetu, pa ga ja odnesem u njegov, onda se on opet probudi i hajde jovo nanovo.... Duze je spavao samo onda kada i ja zaspim, pa ga ne vratim u njegov krevetic. Pokusala sam i da ga izmorim preko dana, pa i da mu ne dam da spava danju, misleci kako ce onda spavati nocu, ali nista nije pomagalo. Kada sam ostala trudna s Lukom, dobio je i svoj pravi krevet i racunala sam da je sada vec veliki, pa napunio je dve godine i da ce konacno poceti da spava celu noc, jer ja vise nisam smela da se iscrpljujem zbog trudnoce, ali neeee...i dalje se budio...SVAKE NOCI...terooor.
Tada sam vec i torte pravila i bilo mi je jako bitno da on dobro spava, jer u suprotnom ne bih bila sposobna ni za sta. Jedino sto sam nekako sama shvatila bilo je da Matija nije umeo sam da zaspi i kada bi se nocu probudio, dok ga ja ne uspavam ponovo, on bi plakao. Jos ako ga prekasno cujem, pa se razbudi sasvim, e to je onda bila ekstra zurka. Dan posle takve noci bio je jos zabavniji. Plakao je za svaku sitnicu, bio razdrazljiv, nista mu nije odgovaralo, nije hteo da slusa, nije hteo da jede... Ujutru bih ga jedva probudila za vrtic i jedva obukla, a krenuo je u vrtic malo pre pune dve godine. Cini mi se da je vazilo ono pravilo "sto manje spava, manje mu se spava". Jedva da je sastavljao 7 sati sna, a s obzirom da to detetu nije dovoljno za normalan razvoj, postajao je sve razdrazljiviji, nemirniji, pa sam cak pomisljala da je hiperaktivan, sto uopste nije lepa dijagnoza za dete...
Kada se rodio Luka, resila sam da ne napravim istu gresku, mada nisam ni znala u cemu sam gresila. Jos u porodilistu bih ga posle sisanja ostavila na krevetu, a ja bih se sklonila dok on ne zaspi, tako i kuci, ali sve je to nekako trajalo do 5-6 meseca, a onda je i on poceo da trazi uspavljivanje uvece, plakao je, a ja sam mu udovoljavala i racunala da ipak zaspi u svom kreveticu, a to sto sam ja pored njega, nije znacajno. Medjutim poceo je i on da se budi nocu. Razocarana, pomislila sam da je to ipak do genetike i karaktera deteta i da to nema veze s vaspitanjem i onim sto ja cinim. Srecom vec sam se uclanila na ovaj nas korisni forum i svasta procitala na podforumu "dom i porodica". Spominjali su neku knjigu "naucite dete da spava" od kreativnog centra. Otrcala sam u knjizaru i kupila knjigu, procitala sam je za jedno vece i odmah primenila metode opisane u knjizi. Tek tada sam razumela sta se desavalo i gde sam gresila i zasto je to tako. Luka je ponovo naucio da zaspi sam za svega tri veceri. Ali sasvim sam. Znaci ja ga budnog stavim u krevetac i izadjem iz sobe, a on se sam uspava. Poceo je da spava 9 sati nocu i oko 3 sata danju. Kada je bio budan, bio je divna, odmorna beba, nasmejana i razigrana, a sto je bilo jos bitnije, ja sam bila naspavana i divna majka mojoj deci. Nisam vikala bez razloga na njih, a verujem da sve nenaspavane majke imaju te faze, kada galame i vicu na sve oko sebe pa i na svoju decu, bez razloga...
A sta to pise u knjizi?!
Ljudi se bude u proseku 7 puta u toku noci. To nam je valjda ostalo u genima iz vremena kada smo ziveli u prirodi. Probudimo se, nesvesno, proverimo da li je sve onako kako je bilo kada smo zaspali i ako jeste, nastavljamo da spavamo i ujutru se ni ne secamo da smo se uopste budili. Ali ako se nesto promenilo, razbudimo se sasvim i postajemo svesni toga. Bebe zaspe recimo u majcinom narucju. Kada se probude i ne osete majku one se sasvim razbude i pocinju da placu. Za bebe je jako bitno da imaju svakodnevnu rutinu. Da svako vece u isto vreme ruckaju, kupaju se i idu na spavanje. Takodje i danju. U isto vreme da spavaju, da se igraju, setaju.... Vec od treceg meseca treba detetu uvesti rutinu i pridrzavati se toga. A nije na odmet i procitati knjigu. Nije skupa a vredi. Ima jos mnogo toga da se isprica, a ja sam vec napisala ceo sastav
Moram jos da naglasim i to da majka mora da osluskuje potrebe svog deteta. Ja se recimo nisam pridrzavala minutaze navedene u knjizi.Tamo je navedeno da dete treba ostaviti da place najmanje 5 a najvise 30 minuta, a ja sam to smanjila : najmanje 30 sekundi, a najvise 3 minuta, jer je Luka ipak bio jako mali bebac i bilo mi je nezamislivo da ga pustim da place i 5 minuta, a kamoli 30, ali sam se pridrzavala svega ostalog... Prve veceri zaspao je posle pola sata, druge posle 22 minuta, trece posle 15-tak, a cetvrte nije uopste plakao i nemam pojma kada je zaspao, ali kada sam posle nekih 15 min usla u sobu, on je vec spavao. Vise nisam imala problema, ni s budjenjem, ni s uspavljivanjem. Jos po nekad imam problem s Matijom, ali s Lukom NE.