Ne znaš ti...

Ne znaš ti
ni gde počinje
ni gde završava
moj dan, moj san,
moja senka kud luta noćas
dok spavaš,
umotan u šal
koji sam ti isplela
jedne davne jeseni..

Ne znaš ti
gde ću zaspati
i čiju ću senku da sledim
pripita al sapeta
težinom bremena
koje donosi mi noć..

Ne znaš ti
koliko boli
što ne znam
koga sanjaš..

 

[Emin@]

 

[LJILJA MMM]

Prelepo opisane nedoumice, strahovi i samoća koju donosi razmišljanje o njima
Svaka čast

 

[spiholog]

Nezno...ceznjivo...a opet razumljivo...

 

[LBarbara]

Hvala devojke..
Rado bi izbrisala ovu pesmicu sa bloga jer sam je napisala u dahu, odjednom je došla, onako lako....privučena nekim trenutkom..
..mada, sad kad je ponovo pročitam i nije ispala tako loše..

 

[spiholog]

cuj, lose..?!

 

[LBarbara]