Mis sveta i njene zelje...

- Jel' znate ono kad izaberu mis sveta... I šta ona kaže, šta želi? Mir u svetu... Sreću i blagostanje... I da ne poteče ni jedna dečija suzica... I onda svi koji drže do svog mišljenja poumiru od smeha... Ili, drugim rečima, to je kao neka utopija.
- Too bad... So sad... Jeb'ga... Ali, možda ne bi moralo da bude. Sad, vojni budžet Amerike meri se stotinama milijardi dolara. Mislim, negde oko pet stotina, manje više... A imamo i Rusiju... Kinu... Pa celu ekipu iz prve B lige kao što su Britanija, Francuska, i da ne nabrajam... Pa NATO kao takav... I dolazimo do nekoliko hiljada milijardi godišnje. Malo li je na ovu skupoću? I, sve te silne pare se troše za očuvanje mira? Što reče Lazanski sad skoro, kad Amerika ratuje ona to nazove 'peace keeping campaign' - kampanja očuvanja mira, za neupućene. Zanimljivo. Nije da sam protivnik Amerike. Nije da sam za ili protiv bilo koga na kraju krajeva. Biti simpatizer Amerike, Rusije, nebitno koga, to je tako smešno... Ovde se patriotizam meri time jesi li za ove prve ili ove druge. Dakle, smešno. Trebalo bi valjda da smo za Srbiju. Ili, kao, ostvarićemo svoje interese uz jedne ili druge... Hahaha - pa, oni uz koje se instaliramo, oni će ostvariti svoje to je sigurno. Pa ćemo im dati naše strateške kompanije za sitniš. Ili, oni opozitni su nas bombardovali, da se i to ne zaboravi... I tako. To ti je sudbina malih. Ali, malo sam skrenuo. A hteo sam ovo da kažem - oduvek se te hiljade milijardi svake godine troše za mir u svetu, a mira ni od korova. A da zamislimo za trenutak nešto alternativno. Na primer, da nosač aviona uplovi na Haiti ovih dana i donese jedno dve milijarde pomoći. Hrane, da se razumemo... Vode, lekova... Istovari i okrene se i ode bez reči. Pa, to su dve milijarde od onih recimo dve hiljade milijardi ovogodišnjeg budžeta, koji je verovatno mnogo veći al ajde. Znači, dva promila!!! Dva promila, da još jednom podvučem. Pa krene dalje. Afrika, Azija... Koje su pune 'neprijatelja'... Da vidim tog talibana i teroristu koji će napasti takvu Ameriku. A naravno, imamo i ove ostale. Mogli bi se takmičiti ko je više pomogao umesto ovog sad kako jeste... Mislim, ovo je tako detinjasto ali istovremeno i nije. Kada bi svi mogući milosrdni agresori napravili ovo, makar i kao eksperiment, videlo bi se da funkcioniše. Ne može da ne funkcioniše. Samo sa ovakvim jednim potezom. A onda bi i mali mogli da pomognu sami sebi umesto što i oni nesrećnici troše sve do zadnje crkavice za metak više. I istovremeno skapavaju gladni i žedni. Pa bi za godinu ili dve rešili ove najteže probleme, glad i slično. Pa bi za još godinu, dve rešili nezaposlenost, na primer. Pa bi za još malo našli lek protiv raka ili zagadjenja ili... Pa bi... I tako dalje, i tako dalje... Pa, jel' i dalje smešno...
- Naravno, sad je ovako kako jeste. Da bi se dogodilo, šta nam prvo treba? Pa, možda da uvažimo malo onu mis sa početka priče. I da se malo otrgnemo iz kolektivne hipnoze, iz ovog nivoa svesti kakav je sad. Da ne ostanemo zauvek ispod fraze 'nemoguće', jer sve dok nam je 'nemoguće' ostaće nemoguće... Još nešto! Aj' da bacimo malo pogled na našu skupštinu, dok smo sveži u ovim 'utopijskim' razmišljanjima. Aj' da bacimo pogled na ministre pa naniže, ili svoje direktore, predsednike opština, lidere političkih partija... E, to je smešno...
- I zato, mrzim kad mi neko počne sa tim dnevnopolitičkim baljezgarijama tipa, potrebno nam je ovo, ono... Ne, brate... Potreban nam je, a to sam ovde negde već rekao ranije, novi Vasa Pelagić ali na planetarnom nivou. Ili, drugim rečima i razumljivije, novi Isus Hrist. Onaj prethodni je ionako davno zaboravljen, a nije ni uspeo... Jer mi smo, a tu mislim na celo čovečanstvo, zaglibili do nosa i žabe i barske zmije nam plivaju u visini očiju. Mi Srbi potonuli smo i preko toga. I ne vredi više gasiti požar sifonom. Ali, kako sada stvari stoje, to se nikad neće dogoditi. Nema nam spasa. Šteta ali tako je... Slava nam...
- A sad, gde je taj Pulicer, spreman sam :)
 
Kliknite za proširenje...
Imaš pravo.Mislim,zvuči detinjasto,svako tzv ozbiljan će to reći.Ovo me podsti na jednu scenu iz serije "Vuk Karadžić" u kojoj Dositej donosi krompir u Srbiju,i govori o njegovim prednostima,ali ljudi ne prihvataju novinu.
U mom kraju su ljudi,bukvalno,gladovali u posleratnim godinama.Žene su imale fizičke obračune oko berbe kopriva,brašna ni za lek.Stariji pominju Trumanova jaja,i mleko u prahu,itd.Glad i beda .Kad ih pitam "Zašto se nije sejao krompir?"oni kažu"Pa, eto, nije se sejalo..."
Sad se seje,na veliko.Na veliko se i baca,puni su potoci krompira,ljudi propadaju finasiski zato što godinama ulažu u taj posao,a onda država uveze nečiji krompir,zato što je jeftiniji,i tako upropasti svoje proizvođače,pa će jednog dana,platiti to jeftinije mnogo skuplje.
E,sad,u vezi sa tekstom,ja sam se često pitao: zašto ti moćnici ne bi kupili taj kropir i dali ga onima koji umiru od gladi?Ne trebaju tu milijarde,ma i 100 miliona bi nahranilo Afriku.
Jasno je da niko nema istinske volje za to,kao što nema istinske volje za sporazum o smanjenju emisije štethih izduvnih gasova,i za istinski mir u svetu.
Ostaje nada da ćemo mi,mali ljudi,koji zajedno činimo moćno biračko telo,podizanjem sopstvene svesti,izboriti,jednoga dana,šansu za opstanak naših potomaka.
Ili,kao što reče onaj Indijanac: "Mi nismo zemlju nasledili od predaka,mi smo je pozajmili od potomaka"
 
Evo, da ne budem jedna od milion, nego jedna od onih par , što će ostaviti komentar....Svidja mi se ovo tvoje razmišljanje i slažem se sa svime... ali , nažalost ne možemo očekivati da se nešto promeni. Velikim, bogatim silama, se više isplati da proizvode oružje nego da nahrane gladne....I u pravu si :Nema nam spasa...dok svako vuče na svoju stranu, pljuje na druge, nema pomaka na bolje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top