Moja samoca postaje mi (opasno) dragocena.
Svaki izlet u svet zavrshava se tom svescu.
Svaki pokusaj da zaplovim medju ljude,vraca me na moju obalu.
Ovde je pustos,ali mir.
Svaka plovidba,svaki let je izazov koji remeti ravnotezu. Gubim sigurnost,gubim oslonac.
Prisecam se lepote (vatre koje nigde nema) i pocinjem da trunem.
Svaki let prepun je straha od pada.
Svaki pocetak ranjava me,pri pomisli na kraj.
Svaka vatra podseca me na pepeo.
Moja samoca postaje mi zato (opasno) dragocena.
Lisena uzleta spasavam se pada.
Bez pocetka za mene nema ni kraja.
Odsustvo vatre onemogucava pepeo.
Mir Nikoga i Nicega donosi nepomicnost koja me spasava.
* * *
Kakvu si mi uslugu ucinio!
Posle tebe svaki jad mi je tek trun u oku,tek kamencic na putu.
Samo pepeo,samo dim.
Nema vise tereta preteskog za mene.
Onaj ko se usudio da se besmislu zagleda u oci,a ipak se vratio,taj je spreman na najtezu mudrost samoce.
Pripadati?
Strasna rec kojoj se stremi: da pripadamo nekom, da nam pripada neko...
Od te vecite reci retki se izlece.
Mi smo uspeli..najpre ti,za tobom ja.
Ne pripadati..najbolnija radost koja se ne moze.
U kostima joj strah sto je razara pomislima na gubitak, poraz i samocu.
Samo retki se odvaze..najpre ti,za tobom ja.
Naucio si me strahu koji je prvo bio moranje,pa onda postao odluka...
/ odlomak /
LIDIJA NIKOLIC "Biti niciji"
Ps.Sta reci o ovakvom nacinu razmisljanja?
Ovo su misli koje smiruju,ali i ubijaju,istovremeno.,,
Svaki izlet u svet zavrshava se tom svescu.
Svaki pokusaj da zaplovim medju ljude,vraca me na moju obalu.
Ovde je pustos,ali mir.
Svaka plovidba,svaki let je izazov koji remeti ravnotezu. Gubim sigurnost,gubim oslonac.
Prisecam se lepote (vatre koje nigde nema) i pocinjem da trunem.
Svaki let prepun je straha od pada.
Svaki pocetak ranjava me,pri pomisli na kraj.
Svaka vatra podseca me na pepeo.
Moja samoca postaje mi zato (opasno) dragocena.
Lisena uzleta spasavam se pada.
Bez pocetka za mene nema ni kraja.
Odsustvo vatre onemogucava pepeo.
Mir Nikoga i Nicega donosi nepomicnost koja me spasava.
* * *
Kakvu si mi uslugu ucinio!
Posle tebe svaki jad mi je tek trun u oku,tek kamencic na putu.
Samo pepeo,samo dim.
Nema vise tereta preteskog za mene.
Onaj ko se usudio da se besmislu zagleda u oci,a ipak se vratio,taj je spreman na najtezu mudrost samoce.
Pripadati?
Strasna rec kojoj se stremi: da pripadamo nekom, da nam pripada neko...
Od te vecite reci retki se izlece.
Mi smo uspeli..najpre ti,za tobom ja.
Ne pripadati..najbolnija radost koja se ne moze.
U kostima joj strah sto je razara pomislima na gubitak, poraz i samocu.
Samo retki se odvaze..najpre ti,za tobom ja.
Naucio si me strahu koji je prvo bio moranje,pa onda postao odluka...
/ odlomak /
LIDIJA NIKOLIC "Biti niciji"
Ps.Sta reci o ovakvom nacinu razmisljanja?
Ovo su misli koje smiruju,ali i ubijaju,istovremeno.,,