Sanjao sam da sam leptir 2

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.) kineski filozof

Zhuangzi-Butterfly-Dream_zps04a3fb19.jpg


Упоређивање живота са сном јесте алегорија коју је Чуанг Це овековечио у ових пар реченица. То поређење користили су од тада многи филозофи да би приближили разумевању идеалну суштину света. Међутим и та аналогија, као и свака друга, има мане јер се не може настављати. Не може се развијати даље јер није део нечега већ симбол. То су путокази а не грађевине на путу.

Чуанг Цеова алегорија узета сама за себе и површно води у солипсизам или практични егоизам; јер, ако је живот сан, онда су сви око мене ликови из мог сна који постоје само у мојој представи, и то је сва њихова егзистенција. Сами за себе они уопште нису. Једино сам по томе ЈА реалан, а сви сте ви који ово читате ликови које ја сањам и постојите само док сте објекти наспрам мог сазнајућег субјекта, а када се окренем нема вас (ово свако може узети пошавши од себе).

Солипсизам је чак и Шопенхауер заобишао као нешто што се не може оборити и да онај ко заузме то становиште постаје недодирљив. Никаквим филозофским или било којим другим методама не можемо убедити некога ко тврди да смо ликови из његовог сна у супротно. Једина срећа је што таквих "филозофа" има само у лудници.

Узет овако, практични егоизам јесте недодирљив. Чак и ако употребимо сва знања идеалистичке филозофије опет остаје могућност да су ликови само ликови и да је сазнајући субјекат власништво само мене. Да ли и ви који ово читате поседујете тај сазнајући субјекат, попут мене, ја лично могу само да претпостављам, не могу бити сигуран, а то важи и за вас. Зато је солипсизам недодирљив.

пс. Подела на појаву и ствар по себи овим проблемом није дотакнута.

Сањао сам да сам лептир 1
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4929
 
Poslednja izmena:
Морам нешто појаснити у вези горе изнетог. Написао сам да питање солипсизма не дотиче поделу на појаву и ствар по себи, и управо то може појаснити проблем и разрешити збуњеност у коју свако ко се запита да ли је живот сан упада.
Све што је постало опажајем осим што је представа мора имати своју егзистенцију изван представе. Сваки објекат мора имати субјекат као свој неодвојиви корелат. Тако да субјекат који зовем "ЈА" јесте субјекат како мене тако и сваког опажаја, представе испред мене.

То је сличнослично морском полипу, животињи која има мноштво глава а заједничко тело и која је веома добра аналогија.

Узмимо да свака глава поседује индивидуалну сазнајну свест и пита се о реалности осталих глава око ње. Пита се да ли те главе постоје када их она не сазнаје или не, да ли је та једна глава једина реална и сања ове остале? Лако се може из ове аналогије увидети решење.
Када ова глава која се пита погледа у себе наћи ће субјекат или заједничко тело. Али исто то тело наћи ће и свака друга глава која то исто учини.

Субјекат или оно једино реално јесте заједнички свим представама. Питање је једино да ли су остала бића у могућности да скрену поглед са зида у Платоновој пећини и обрате пажњу на њега у себи или не. А суштински када кажем "ЈА" мислим на исту иманентну, трансцендентну суштину унутар себе. као и унутар свих осталих. То је једно биће. Једно у метафизичком а не математичком смислу. А интересантно да управо у сновима можемо наслутити како то заправо изгледа. Када сањамо неког другог који је у исто време ја. Вероватно је свако од вас то доживео у сновима. Можда је то нешто најближе што нам може показати шта смо ми заправо, шта је наша суштина, шта наш чека после смрти. Чека наш такво ЈА које је свачије и ничије.

Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Šopenhauer
 
Poslednja izmena:

Back
Top