Bio je bezlican.Bez glasa,lica i mirisa.Samo senka od coveka...
Nema secanja ni uspomena...cak ni lagane boli u grudima.Dah mi je i dalje leden a lice suvo,prsti se lenjo poigravaju cigaretom...Kraj pre nego sto je i pocelo...On je bio poput vode,ne ostavlja fleke i tragove,brzo isparava...
Cak nije potrajalo ni dovoljno dugo da bi izazvalo ikakav osecaj u meni.Prebolela sam ga jos sa prvim poljubcem,okamenila srce jos pri prvom dodiru.Zavetovala se sebi da ce biti onaj pravi ,a on- samo jos jedan u nizu.Zelela sam sa njim polako kako valja,onako kako samo ja to znam...
Iz nekog ne objasnjivog razloga, u poslednje vreme sve moje zelje se pretvaraju u prasinu i sve mi klizi kroz prste,poput peska rasipa mi se pred nogama a ja ostajem nemocna da bilo sta promenim.
Kazna ili sudbina?!
Sve prestaje i nestaje...vremenom sve postaje prah i pepeo.Ali danas,vreme kao da nije moj saveznik.Ne da mi ni tragove na dusi da utisnem,da sacuvam pecat necijeg poljubca na dlanu,da mu upamtim korak i prepoznam miris.Da osetim nesto u grudima,da zaboli nemir u dugim nocnim satima.Da strepim i sanjam...da mu dusu upoznam i dah osetim kada mu se zelje probude...da podelim sa njim snove,upamtim mu strahove i oteram demone.
Nocas se vreme poigrava mnom,pusta me...daje mi prednost-iluziju ,dve...
Otkucava sat nocas sporije,a srce mi bije sve jace...zeljno svega...Kao prosjak pred punom trpezom stojim nocas ja pred tobom.Ne zna da li prvo da jede ili potrpa sve u torbu i pobegne.Da li da se ogrejem sada na svetlosti tvojih osecanja...sada kada je za trenutak iluzija savrsena,obojena pravim bojama...?
Da li da pustim da me nocas volis?Ti,savrsen stranac u ovom gradu,u mom zivotu?Tamo negde,na pola puta misli nam se srecu,osecam da me tvoje ruke traze,da me miluju.Gori nocas tvoj dah na mom potiljku,dok ti usne traze savrsenu oblinu na mom telu.Osecam tvoj pogled preko svih brda,reka i dolina.Sivim asvaltom putuje bat tvojih koraka do moga uha...
Cujem tvoj smeh kako odzvanja preko svih gradova...Osecam tvoju zelju kako se poput zmije obavija oko moga tela...Otvaram ti dlanove na gore,pozivam te...Budi nocas moj savrseni heroj,budi nocas sve sto pozelim,pusti me da sanjam,uspori vreme i pozeli nam nesto lepo...Skini jednu zvezdu sa neba i pokloni mi je.Ti nocas mozes sve...Poklanjam ti svoja krila da mi ispunis sne...
Nema secanja ni uspomena...cak ni lagane boli u grudima.Dah mi je i dalje leden a lice suvo,prsti se lenjo poigravaju cigaretom...Kraj pre nego sto je i pocelo...On je bio poput vode,ne ostavlja fleke i tragove,brzo isparava...
Cak nije potrajalo ni dovoljno dugo da bi izazvalo ikakav osecaj u meni.Prebolela sam ga jos sa prvim poljubcem,okamenila srce jos pri prvom dodiru.Zavetovala se sebi da ce biti onaj pravi ,a on- samo jos jedan u nizu.Zelela sam sa njim polako kako valja,onako kako samo ja to znam...
Iz nekog ne objasnjivog razloga, u poslednje vreme sve moje zelje se pretvaraju u prasinu i sve mi klizi kroz prste,poput peska rasipa mi se pred nogama a ja ostajem nemocna da bilo sta promenim.
Kazna ili sudbina?!
Sve prestaje i nestaje...vremenom sve postaje prah i pepeo.Ali danas,vreme kao da nije moj saveznik.Ne da mi ni tragove na dusi da utisnem,da sacuvam pecat necijeg poljubca na dlanu,da mu upamtim korak i prepoznam miris.Da osetim nesto u grudima,da zaboli nemir u dugim nocnim satima.Da strepim i sanjam...da mu dusu upoznam i dah osetim kada mu se zelje probude...da podelim sa njim snove,upamtim mu strahove i oteram demone.
Nocas se vreme poigrava mnom,pusta me...daje mi prednost-iluziju ,dve...
Otkucava sat nocas sporije,a srce mi bije sve jace...zeljno svega...Kao prosjak pred punom trpezom stojim nocas ja pred tobom.Ne zna da li prvo da jede ili potrpa sve u torbu i pobegne.Da li da se ogrejem sada na svetlosti tvojih osecanja...sada kada je za trenutak iluzija savrsena,obojena pravim bojama...?
Da li da pustim da me nocas volis?Ti,savrsen stranac u ovom gradu,u mom zivotu?Tamo negde,na pola puta misli nam se srecu,osecam da me tvoje ruke traze,da me miluju.Gori nocas tvoj dah na mom potiljku,dok ti usne traze savrsenu oblinu na mom telu.Osecam tvoj pogled preko svih brda,reka i dolina.Sivim asvaltom putuje bat tvojih koraka do moga uha...
Cujem tvoj smeh kako odzvanja preko svih gradova...Osecam tvoju zelju kako se poput zmije obavija oko moga tela...Otvaram ti dlanove na gore,pozivam te...Budi nocas moj savrseni heroj,budi nocas sve sto pozelim,pusti me da sanjam,uspori vreme i pozeli nam nesto lepo...Skini jednu zvezdu sa neba i pokloni mi je.Ti nocas mozes sve...Poklanjam ti svoja krila da mi ispunis sne...
ops: