Projekat Velikog hadronskog sudarača (Large Hadron Collider – LHC), nade savremene fizike, otišao je, kako stvar, stoje - u ćorskokak. Odmah po “konačnom” puštanju u rad, septembra prošle godine, ispao je “iz koloseka”. Jara je probila otvor u sistemu za raslađivanje, a žitki gel je istekao iz cevi i zamrznuo sve okolo – temperatura se spustila skoro do apsolutne nule. Na remont su utrošeni milioni evra i organizacija CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire) planirala je da obnovi rad akceleratora u septembru ove godine. Ipak, probni rad je odložen, kako stvari stoje, do oktobra, jer treba sakupiti više informacija koje bi pomogle da se izbegnu havarije u budućnosti. A sami eksperimenti, u najboljem slučaju, neće početi pre rane zime 2009. Neki naučnici se pitaju da li će se i to desiti, jer su i sami predstavnici CERN-a još prošle godine govorili da je sprovođenje eksperimenta zimi rasipno, zbog manjka električne energije.
Ovaj “raspust” nije prvi. Po planovima, akcelerator je trebalo da radi već dve godine. Ali, već u početku, umešala se jedna eksplozija, pa problem sa tranformatorom, pa još jedna eksplozija, a tu je i upad hakera u CERN-ov kompjuter (grupa koja sebe zove Grčki bezbednosni tim), dok sumnjičavci tvrde da je problema bilo i više nego što se navodi u zvaničnim saopštenjima....
CILJEVI I STRAHOVANJA
Da se vratimo na početak... Sagradivši najveću i najskuplju mašinu na svetu naučnici su očekivali da uz njenu pomoć proniknu u tajnu stvaranja univerzuma. Cilj je, kako objašnjava američki fizičar Majkl Tarner, da se odredi priroda kontinuuma prostor-vreme, uz dopunjska merenja koja bi pomogla da bi se sazna od čega je sazdana vasiona i kako ona „radi“.
Najvažniji zadatak LHC-a je pronalaženje čestice nazvane Higsov bizon, koji nazivaju i Božja čestica, “odgovorna“ za masu u svemiru. Ime je dobila po engleskom fizičaru Piteru Higsu, koji je “predskazao” njeno postojanje krajem šezdesetih godina. Ako česticu ne nađu, to može ukazati da su sadašnji pogledi na ustrojstvo vasione pogrešni. Još neka značajna pitanja očekuju odgovore od Velikog sudarača hadrona, a tiču se supersimetrije, ekstra dimenzija, tamne materije i tamne energije, narušenja simetrije između materije i antimaterije...
To je sve lepo, ali strah kod kod edukovanih ljudi izaziva ideja da
će biti sprovedena dopunska merenja, koja bi, po njima, mogla dovesti do pojave tzv. crnih rupa.
CRNE RUPE
Ovim eksperimentima, ako je po popularnoj Teoriji stringova, rupe bi se – obavezno pojavile. Još sedamdesetih godina, teoretičari su upozorili tako nešto. A 2001. napravljen je proračun po kojem je akcelerator sposoban da stvara jednu rupu u sekundi! Prošle godine je i na sajtu CERN-a bilo u suštini priznato da je tako nešto moguće.
Dakle – rupa će, po svojoj prilici, biti. A dalja rasprava vodi se oko toga jesu li one opasne ili ne. Povodom predstojećih eksperimenata, neko od fizičara smislio je aforizam „Pokušaćemo da vidimo šta će biti, i probati da shvatimo šta to znači”. Poznati britanski astrofizičar Stiven Hoking smatra:
- Crne rupe će se stvoriti, ali će brzo i nestati, to jest, brzo će se “raspršiti”.
Mnogi tvrde da ne postoji opasnost za naš svet, čak i da se rupe pojave. Dvoje fizičara - specijalista za Teoriju stringova – Henrijeta Elvang sa Masačusetskog tehnološkog instituta i Pau Figueras sa Univerziteta Barselone, izračunali su da LHC može stvoriti crnu rupu, objekat sličan minijaturnom Saturnu. To bi bio “crni Saturn”, sa centralnom crnom rupom i drugom, u obliku prstena. Prsten će rotirati, uvlačeći za sobom kontinuum „prostor-vreme“. Međutim, ovaj objekat će brzo nestati.
Drugi, recimo američki fizičar Volter Vagner, plaše se da će energija sudarenih čestica u akceleratoru biti previsoka. Posledice su praktično nepredvidive, jer, smatra on, koncentracija energije može biti jednaka onoj stvorenoj u vreme Velikog praska.
- Dopuštam i mogućnost da rad akceleratora može biti potpuno bezopasan, ali to mi to još nije dokazao – kaže Vagner.
U CERN-u “teše” da će, ako bude bilo problema, akcelerator biti zaustavljen. Ali Oto Resler, profesor hemije sa Univerziteta u Tubingengu(Nemačka), smatra da se može desiti da crna rupa u deliću sekunde dospe do centra Zemlje i da će odatle dalje rasti, uništivši planetu za nekoliko godina.
Povodom ove opasnosti, časopis New Scientist nedavno je publikovao ideju jedno od naučnika iz CERN-a, koji je želeo da ostane anoniman. Radi se pravljenju “zamke” za crnu rupu. To bi bila kutija sa zidovima negativnog naelektrisanja, koja bi “čuvala” rupu, a slična je onoj koja je čuvala antimateriju u filmu po romanu Dena Brauna „Anđeli i demoni“.
RUKA IZ BUDUĆNOSTI
No, može se desiti da brinemo bez razloga. Ništa se strašno neće dogoditi, jer - Bog neće dozvoliti da akcelerator proradi.
- Ako ima Boga, on upravlja nama iz budućnosti – pretpostavljaju naučnici koji su još pre dve godine, odmah posle prve havarije na akceleratoru, izložili svoju teoriju: Japanac Maso Ninimija sa instituta Jukave u Kjotu i kolega iz CERN-a, Holanđanin Holger Nilsen sa Instituta Nils Bor. Oni u svom radu „Model zakona prirode sa čudima“ (Model for Laws of Nature with Miracles) tvrde da kvarovi nikako nisu puka slučajnost.
Suština originalne teorije je, ukratko, u tome da u vasioni postoji neka sila koja ne dozvoljava pojavu “čuda” – onoga što protivreči zakonima prirode, odnosno, zamislima “viših sila”. To “nešto” stvara protivdejstvujuća „antičuda“. Recimo – kvari akcelerator. A priželjkivani i božanstveni Higsov bozon dvojica naučnika smatraju - upravo takvim neželjenim čudom, odnosno, tvrde da je grupisanje tih čestica u LHC-u u suprotnosti sa zakonima prirode. Smatraju da će se neko pobrinuti da se tako nešto ne desi. I da, u skladu sa time, bozoni neće biti otkriveni – zato što akcelerator nikada neće proraditi. Dakle, problem sa crnim rupama biće samo od sebe rešen. Na pitanje „A ako ipak proradi?“ fizičari jednostavno odgovaraju: „To bi verovatno značilo da je naš model netačan“. Gde je istina? Ko preživi, pričaće...
SUPERMAŠINA
Veliki hadronski sudarač je supermašina koju su napravili predstavnici pedesetak zamalja, okupljenih oko CERN-a. Inače, među osnivačima CERN-a, 1954, bila je i Jugoslavija, kada je u njeno ime svoj potpis stavio Pavle Savić. Ipak, Jugoslavija je napustila organizaciju 1961. godine. U CERN-u je zaposleno više od 3.000 naučnika i drugih radnika, a u njemu povremeno boravi više od 6.500 eksperata.
Veliki sudarač hadrona, LHC, najveći je instrument koji je čovek napravio.
LHC se nalazi kod Ženeve, na švajcarsko-francuskoj granici, u tunelu dugom 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
Inače, i Srbija ima svoje predstavnike u CERN-u – jedan tim sa Instutita za nuklearne nauke „Vinča“, koji radi na detektoru CMS, i drugi tim, sa Instituta za fiziku u Zemunu, koji učestvuje u
Ovaj “raspust” nije prvi. Po planovima, akcelerator je trebalo da radi već dve godine. Ali, već u početku, umešala se jedna eksplozija, pa problem sa tranformatorom, pa još jedna eksplozija, a tu je i upad hakera u CERN-ov kompjuter (grupa koja sebe zove Grčki bezbednosni tim), dok sumnjičavci tvrde da je problema bilo i više nego što se navodi u zvaničnim saopštenjima....
CILJEVI I STRAHOVANJA
Da se vratimo na početak... Sagradivši najveću i najskuplju mašinu na svetu naučnici su očekivali da uz njenu pomoć proniknu u tajnu stvaranja univerzuma. Cilj je, kako objašnjava američki fizičar Majkl Tarner, da se odredi priroda kontinuuma prostor-vreme, uz dopunjska merenja koja bi pomogla da bi se sazna od čega je sazdana vasiona i kako ona „radi“.
Najvažniji zadatak LHC-a je pronalaženje čestice nazvane Higsov bizon, koji nazivaju i Božja čestica, “odgovorna“ za masu u svemiru. Ime je dobila po engleskom fizičaru Piteru Higsu, koji je “predskazao” njeno postojanje krajem šezdesetih godina. Ako česticu ne nađu, to može ukazati da su sadašnji pogledi na ustrojstvo vasione pogrešni. Još neka značajna pitanja očekuju odgovore od Velikog sudarača hadrona, a tiču se supersimetrije, ekstra dimenzija, tamne materije i tamne energije, narušenja simetrije između materije i antimaterije...
To je sve lepo, ali strah kod kod edukovanih ljudi izaziva ideja da
će biti sprovedena dopunska merenja, koja bi, po njima, mogla dovesti do pojave tzv. crnih rupa.
CRNE RUPE
Ovim eksperimentima, ako je po popularnoj Teoriji stringova, rupe bi se – obavezno pojavile. Još sedamdesetih godina, teoretičari su upozorili tako nešto. A 2001. napravljen je proračun po kojem je akcelerator sposoban da stvara jednu rupu u sekundi! Prošle godine je i na sajtu CERN-a bilo u suštini priznato da je tako nešto moguće.
Dakle – rupa će, po svojoj prilici, biti. A dalja rasprava vodi se oko toga jesu li one opasne ili ne. Povodom predstojećih eksperimenata, neko od fizičara smislio je aforizam „Pokušaćemo da vidimo šta će biti, i probati da shvatimo šta to znači”. Poznati britanski astrofizičar Stiven Hoking smatra:
- Crne rupe će se stvoriti, ali će brzo i nestati, to jest, brzo će se “raspršiti”.
Mnogi tvrde da ne postoji opasnost za naš svet, čak i da se rupe pojave. Dvoje fizičara - specijalista za Teoriju stringova – Henrijeta Elvang sa Masačusetskog tehnološkog instituta i Pau Figueras sa Univerziteta Barselone, izračunali su da LHC može stvoriti crnu rupu, objekat sličan minijaturnom Saturnu. To bi bio “crni Saturn”, sa centralnom crnom rupom i drugom, u obliku prstena. Prsten će rotirati, uvlačeći za sobom kontinuum „prostor-vreme“. Međutim, ovaj objekat će brzo nestati.
Drugi, recimo američki fizičar Volter Vagner, plaše se da će energija sudarenih čestica u akceleratoru biti previsoka. Posledice su praktično nepredvidive, jer, smatra on, koncentracija energije može biti jednaka onoj stvorenoj u vreme Velikog praska.
- Dopuštam i mogućnost da rad akceleratora može biti potpuno bezopasan, ali to mi to još nije dokazao – kaže Vagner.
U CERN-u “teše” da će, ako bude bilo problema, akcelerator biti zaustavljen. Ali Oto Resler, profesor hemije sa Univerziteta u Tubingengu(Nemačka), smatra da se može desiti da crna rupa u deliću sekunde dospe do centra Zemlje i da će odatle dalje rasti, uništivši planetu za nekoliko godina.
Povodom ove opasnosti, časopis New Scientist nedavno je publikovao ideju jedno od naučnika iz CERN-a, koji je želeo da ostane anoniman. Radi se pravljenju “zamke” za crnu rupu. To bi bila kutija sa zidovima negativnog naelektrisanja, koja bi “čuvala” rupu, a slična je onoj koja je čuvala antimateriju u filmu po romanu Dena Brauna „Anđeli i demoni“.
RUKA IZ BUDUĆNOSTI
No, može se desiti da brinemo bez razloga. Ništa se strašno neće dogoditi, jer - Bog neće dozvoliti da akcelerator proradi.
- Ako ima Boga, on upravlja nama iz budućnosti – pretpostavljaju naučnici koji su još pre dve godine, odmah posle prve havarije na akceleratoru, izložili svoju teoriju: Japanac Maso Ninimija sa instituta Jukave u Kjotu i kolega iz CERN-a, Holanđanin Holger Nilsen sa Instituta Nils Bor. Oni u svom radu „Model zakona prirode sa čudima“ (Model for Laws of Nature with Miracles) tvrde da kvarovi nikako nisu puka slučajnost.
Suština originalne teorije je, ukratko, u tome da u vasioni postoji neka sila koja ne dozvoljava pojavu “čuda” – onoga što protivreči zakonima prirode, odnosno, zamislima “viših sila”. To “nešto” stvara protivdejstvujuća „antičuda“. Recimo – kvari akcelerator. A priželjkivani i božanstveni Higsov bozon dvojica naučnika smatraju - upravo takvim neželjenim čudom, odnosno, tvrde da je grupisanje tih čestica u LHC-u u suprotnosti sa zakonima prirode. Smatraju da će se neko pobrinuti da se tako nešto ne desi. I da, u skladu sa time, bozoni neće biti otkriveni – zato što akcelerator nikada neće proraditi. Dakle, problem sa crnim rupama biće samo od sebe rešen. Na pitanje „A ako ipak proradi?“ fizičari jednostavno odgovaraju: „To bi verovatno značilo da je naš model netačan“. Gde je istina? Ko preživi, pričaće...
SUPERMAŠINA
Veliki hadronski sudarač je supermašina koju su napravili predstavnici pedesetak zamalja, okupljenih oko CERN-a. Inače, među osnivačima CERN-a, 1954, bila je i Jugoslavija, kada je u njeno ime svoj potpis stavio Pavle Savić. Ipak, Jugoslavija je napustila organizaciju 1961. godine. U CERN-u je zaposleno više od 3.000 naučnika i drugih radnika, a u njemu povremeno boravi više od 6.500 eksperata.
Veliki sudarač hadrona, LHC, najveći je instrument koji je čovek napravio.
LHC se nalazi kod Ženeve, na švajcarsko-francuskoj granici, u tunelu dugom 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
Inače, i Srbija ima svoje predstavnike u CERN-u – jedan tim sa Instutita za nuklearne nauke „Vinča“, koji radi na detektoru CMS, i drugi tim, sa Instituta za fiziku u Zemunu, koji učestvuje u