Bejase jednom na jednom mesta, moze biti na bilo kom mesta, u jednom vremenu moze biti bilo kom vremenu, jedan prekrasan vrt, sa jabukama, kruskama, narandzama, ruzama…
Svi su bili jako veseli i srecni… Sem jednog drveta koje je uvek bilo jako tuzno.
Jadno drvo imalo je jedan veliki problem: nikada nije davalo roda. “Ne znam ko sam ni sta sam” zalilo se svima…
-Ma samo treba da se koncentrises, - rece mu jabuka…I ako se zaista napregnes, mozes da imas ukusne jabuke…Vidis li kako je to lako?
- Ne slusaj jabuku – zahtevala je ruza – Mnogo je lakse imati divne cvetove kao sto ih imam ja…Zar nisu jedna lepota ?
Drvo se napreglo i pokusalo sve sto su mu rekli, ali nista se nije desilo….Samo se svaki put osecalo sve tuznije i tuznije…
Jednoga dana u vrt je sletela sova, najmudrija od svih ptica…I kada je videla kako je drvo tuzno i muci se, regla mu je:
“Nemoj da se brines…Tvoj problem nije usamljen..Mnoga bica na Zemlji pate od istog problema..Tvoj kompleks nize vrednosrti je uzrok tvoga problema”
“Nemoj da gubis vreme tezeci da budes ono sto drugi zele, ono sto nisi…Budi ono sto jesi… Upoznaj samog sebe… I da to postignes, slusaj glas iz dubine tvoje duse i idi za njim…”
Sova to rece i odlete u noc...
“Moj unutrasnji glas?....Da budem sam svoj?....Da se upoznam sam sa sobom...? razmisljalo je drvo u svom beznadju....
Na kraju, nakon dugog razmisljanja, je shvatilo: zatvorilo je i oci i usi, a otvorilo svoje srce...I tada je zaculo glas iz njega:
“Ti nikad neces dati jabuke, jer nisi jedna jabula...Nikad na tebi nece procvetati cvet ruze jer nisi jedna ruza...Ti si hrast i tvoja sudbina je da rastes sam u sumi...Veliki i mocan...Tvoj zadatak na ovom svetu je da das zeleni pokrivac pticama, hlad putniku namerniku, da ulepsas pejsaz svojom visinom i lepotom...To je to sto si ti...Znaj ko si!”
Nakon toga saznanja hrast se osetio mocani i snazan...Tezio je da ispuni sve sto mu je sudbina namenula..Uskoro je ispunio prostor koji mu je priroda namenula i bio voljen i postovan od svih bica u sumi…
I tako se uspostavila ravnoteza u sumi i svi bili srecni….
