Polifonija

Ништа нас не може више приближити суштини света и живота од схватања квалитативне множине и аналогије мелодије. То нам може бити помоћ у настојању да се отргнемо илузије и да наслутимо оно што ми јесмо изван појаве, опажања, изван узрока и последице, изван рођења и смрти, изван задовљства и патње.

Све тече "панта реи" говорио је Хераклит. Ово звучи као обична пословица, метафора без значења. Али, значење овога је велико.

Живот је трајање, ток. Живот није статична слика у једној тачки простора. Када кажем "ЈА" не мислим на опажај слику коју видим овог тренутка, ове 2009. године у овој тачки простора. Не, када кажем "ЈА" у свести имам неисказив осећај целокупне моје прошлости, свега што сам опазио, осетио. Све је ту садржано у осећају "ЈА" и то није садржано у њему као неке ствари поређане једна до друге, већ садржано у стању узајамног прожимања. У стању сличном мелодији, где су све ноте у потенцији, виртуелно садржане.

Дакле ја сам мелодија, ви сте мелодија, камен на земљи је мелодија. Мелодија која садржи целу прошлост мене, вас, камена.

love20couple.jpg


На овој слици видимо два опажаја два тела која се додирују. То је оно што видимо објективно. Међутим, субјективно имамо сусрет двају мелодија. Мелодија живота ове девојке и мелодија живота овог мушкарца сусреле су се у новој која обухвата обоје. У хармонијском низу у коме се оне хармонијски допуњују. Контрапункт је аналогија тога, Бетовенова симфонија, или јаснији пример Бахова музика, сасоји се од мноштва посебних мелодија које имају свој живот и свака би се могла издвојити из целине и свирати засебно. Међутим, у једној Баховој фуги оне су стопљене у мелодију "више врсте" у којој се хармонски уједињују.

Где су сада наше индивидуе у свој тој какофонији "звукова" од минерала, амебе до човека?

Одговор је да је индивидуална егзистенција једна таква мелодија у "полифонији универзума" . Међутим, ова фуга није хармонична. У већини је нападана дивергентним мелодијама друге врсте, које покушавају да је преузму и униште, да је асимилују.

Сваки сусрет два ентитета на овом свету сусрет је две мелодије у Баховој фуги. Ако су оне сагласне, имаћемо хармонију, ако нису, имаћемо дисонанцу или чак побијање, нешто слично интерференцији. Зато човек поседује интелект који служи да учврсти у облику слика, мелодије са којима долази у додир, и да покуша да оне које прете да је униште избегне, а да оне са којима би чинила хармонију сусретне и стопи се са њима. Интеракција у овоме свету није интеракција опажајних слика, које постоје само у свести, већ интеракција мелодија.
Али, морамо нагласити да је ово само аналогија. Морамо имати у виду да у области о којој говоримо не важе закони узрока и последице, закони простирања, постајања и нестајања. Наравно, мелодија је само аналогија трансцендентних дешавања и не можемо из ње извлачити одговоре које ће интелект моћи да разуме, али то је аналогија која нам може пружити бар неку назнаку, и то засновану на интуицији, не на сазнању.

https://forum.krstarica.com/threads/kvalitativna-mnozina.273076/
 
Poslednja izmena:
Музика је овде као најнепосреднија уметност узета само као средство које нас може приближити ономе што је Бергсон назвао "квалитативна множина".
Дакле, поента је у томе да пронађемо у себи нешто што је мноштво али мноштво које није јукстапозиција објеката у простору, већ својеврсна фузија где је мноштво само у потенцији виртуелно садржано. А нема јаснијег примера од тога од мелодије где су ноте садржане управо тако, виртуелно а не актуелно.
Али осим музике можемо узети још мноштво примера јер је квалитативна множина свуда, супстрат, суштина свега.

Ако те занима на овом блогу сам о томе писао а пренео сам и неке Бергсонове цитате:
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=5997
 
Poslednja izmena:

Back
Top