Probudio sam se danas kasno. Bilo je vec proslo devet, a trebao sam da obavim dosta poslova u gradu. Okupao sam se, obrijao, seo u auto i krenuo...
Veliki grad je vec uveliko poceo zivot, a na retko vedrom nebu Sunce je naprosto peklo...
"Verovatno ce po podne kisa kada Sunce toliko pece" pomislio sam u sebi...
U banci sam prilicno cekao u redu dok nisam uspeo da podignem nesto novca sa racuna da imam za vikend, a zatim sam otisao u supermerkado da kupim neke potrebstine za kucu...
Kada sam izasao, bilo je vec skoro podne...Sunce je i dalje nemilosrdno peklo...
Resio sam da svartim u mali peruanski restoran i narucim jedan njihov specijalitet od kuvanog krompira sa belim ljutim prelivom.
Popio sam pivo, pojeo u slast rucak i izasao iz restorana u nameri da krenem kod jedne prijateljice koju vec dugo nisam posetio.
Kada sam seo u kola primetio sam da vise nije suncano...
Ali, nije bilo ni oblacno...Nebo je bilo plavo, plavo... Sunce kao da nije tako bljestalo nego je bilo nekako presvuceno nekom belicastom izmaglicom.
Nisam mnogo obracao paznju na to, mislio sam da je to neka prirodna pojava koja ce brzo da prodje..
Medjutim, dok sam vozio slusao sam radio...Odjednom se muzika prekinu i spiker saopsti da se nesto dogadja na Suncu i da naucnici pazljivo prate promene...
Okrenuo sam na drugi kanal gde je bila muzika, nisam hteo da slusam naucna razglabanja...
Medjutim, i na tom kanalu uskoro pocese da govore da se nesto sa Suncem cudno desava...Primetio sam da vecina prolaznika gleda u nebo...
Obilazio sam stanice na radiju, ali prica je bla svuda ista: svi teleskopi su bili upereni ka nasoj najblizoj zvezdi kojaje davala zivot.
Kada sam cuo da su se politicari obratili naciji, negde u pola tri po podne, shvatio sm da je situacija ozbljna. Govorili su da treba da narod sacuva prisebnost i hladnokrvnost, da je sve to samo prolaznog karaktera, vise naucnika je davalo umiruyjuce izjave za narod...Da sve cine da situacija ne izmakne kontroli..
Postalo je tamnije, kao kada se sprema oluja iako oluje nigde nije bilo..
Resio sam da se vratim u stan...Gradska saobracajna guzva je postajala neopisiva...Svi su nekuda zurili...Policija nije uspevala da odrzi kontrolu..Stanice na radiju su se mesale, a uskoro sam video i vojsku na ulicama...
Svakog momenta je bivalo sve tamnije i tamnije iako je jedva proslo tri po podne, a bili su vrlo dugi dani..
Guzva postade takva da sam se morao zaustaviti. Trgovci su zatvarali radnje i kretali uzurbano kuci...Ljudi su vikali i dozivali se...Pocinjala je panika...
Izasao sam iz auta i krenuo kuci peske...Nisam stanovao daleko...
Ulicne svetiljke su se upalile....Neke zene su se drzale pod ruke i plakale. Jedno izgubljeno dete je trcalo i pokusavalo da udje u neku trgovinu koje su vec sve bile zatvorene.
Uskoro primetih nekoliko mladjih muskaraca kako iz jedne radnje vuku ves masine i frizidere...Neki su pokusavali da polupaju izlog na jednoj zlatari...Policije nigde nije bilo...Ni vojske....
Pogledah na sat...Tek je proslo cetiri...
Na nebu, umesto Sunca, ostao je samo jedan tamno crveni krug, slican Mesecu, samo tamniji od njega..
Ljudi su trcali izbezumljeno...Jedna grupa je klekla na sred ulice i molila se Bogu...
Gurao sam se i probijao prema mojoj zgradi...Ceo zivot mi je prolazio pred ocima...
U jednoj sporednoj ulici sam video mladu devojku kako u jednim vratima vodi ljubav sa nepoznatim, strijim prolaznikom...
Za divno cudo, ispod mog stana ima jedna mala radnja. Bila je jos otvorena! Utrcao sam i zatrazio flasu najboljeg viskija od 18 godina. Nisam platio, samo sam istrcao iz radnje...Gazda je nesto vikao za mnom, ali ga nisam slusao.
Drhtavim rukama sam otkljucao vrata stana i usao. Pogledao sam kroz prozor, a napolju je bio mrkli mrak.
Sunca vise nigde nije bilo, a bilo je tek oko pet sati, vreme kada su se juce ljudi pocinjali vracati sa plaze.
U tom momentu je nestalo struje. Bio je mrak bas kao u grobu.
Legao sam u krevet, pokrio se carsavom preko glave i otpio vise od pola flase viskija...
Poslednje cega se secam je to da je u sobi naglo postalo hladnije...
.
