Славуј и Сунце

(Невероватно шта сам нашао! Ово сам писао за писмени задатак у 4.разреду Основне школе(ваљда!)... иначе, свеску су појели мишеви... била је на тавану, али један лист што је остао цео баш ми се свиђа и врло је занимљив...)

Славуј и Сунце

(Увод)Сваког лета идем код тетке на село. И прошлог лета сам био тамо и мој брат и ја смо чекали излазак Сунца, у природи.
(Разрада)Било је хладно све док се Сунце није појавило. Оно нам је донело неколико лепих тренутака. Прво нас је угрејало. Па је и природи Сунце дало сјај и белину. Птице су певале. Песма је одзвањала ливадама и шумама читаво то јутро. Многе птице су само крештале. Једна је лепо певала. Питао сам брата која је та птица што лепо пева и зашто толико пева. Брат ми је рекао да је то славуј и да се он жени, па дозива своју младу. Питао сам га: „А зашто он није певао синоћ по мраку? Да ли му је било зима ко и нама, па је спавао?“ А брат ми је рекао да му није било зима и да славуј никада не спава! Онда сам га питао: „А зашто је тек ујутру запевао?“ А брат ми је рекао да је то била сунчева песма у част свих топлих и лепих дана. У част његове младе и њиховог кума на венчању! „А ко им је кум?“, упитао сам тада. Брат је само ставио прст на уста и рекао: „Пст!“, па руком показао на Сунце! Сунце им је кум, помислио сам истог тренутка! Убрзо смо кренули кући, а ја сам наставио да испитујем брата о тој птици. Питао сам га: „А колико он зна песама?“ Брат ми је рекао да сваког јутра славуј смишља нову песму, све док не нађе љубав свог живота. Питао сам га и даље: „Па шта славуј ради ако не нађе младу?“ Рекао ми је да он пева и даље, свакога дана... Морао сам да га питам: „А шта буде ако никада не нађе младу, као деда Цојле?“ Брат ми је рекао да славуј ради исто што и ми! Не разумем шта то ми радимо, па сам га питао: „Бато, како ти све знаш?“, а он ми је рекао да је то научио у школи.

(Закључак: ЈОЈ!) Школа је наш кум на венчању, и наш је славуј и наше је Сунце! :hahaha:

(П.С. Иначе, писмени смо радили у новембру 1998.год. Сећам се да сам био опседнут школом и животињама. Сећам се да сам био напаст жива са којекаквим питањима и подпитањима, и сећам се да сам туговао када сам сазнао да нећемо ићи у школу друго полугодиште! Јер, у марту је почело оно бомбардовање 1999 год. Сећам се да смо плакали као киша, цели разред када нам је учитељ рекао да нећемо ићи у школу... А шта је ово са данашњом децом?:neutral:)
 

Back
Top