Ostaneš li...

-"Ostaneš li sad, ostani zauvek"..rekao je.
Zatim se okrenuo ka vratima, zapalio cigaretu i zagledao se u neku tačku...

Soba u Petrovačkoj ulici 12. Sa prozora na kom je mraz oslikao svoje ledeno delo,
pogledala je niz ulicu kojom su žurno, žene sa punim cegerima,
gegajući se hitale kud koja.
Na belini još vlažnog snega koji je jedva prekrio stazu, ličile su na buba švabe.
Jedan kišobran, samo jedan, jedan u moru crnila bio je crvene boje.

-"Dodaj mi pepeljaru"..zavapio je promuklo, visoko dižući cigaretu koja je dogorela skoro do filtera.

Kućne papuče, koje je kupila prošle godine i koje je ostavila
u njegovom stanu za svaki slučaj, ako jednom ipak zauvek ostane u njemu, neobično su lupkale po patosu.
Zaobišla je krevet i izvadila iz vitrine malu pepeljaru. Lepa, mala crna pepeljara na čijoj je ivici ostala crvena tačkica
od laka za nokte koji je upotrebila prošlog utorka.

-"Hvala. Idem da se istuširam, ponesi mi peškir"...prozborio je i hitro iskočio iz kreveta.

U staroj komodi čija su vratanca škripala prilikom otvaranja,
dok je uzimala peškir, na trenutak se zagledala u crnu košulju zgužvanu medju ostalim stvarima.
Na kragni trag crvenog karmina. Nasmešila se.

-"Idem, kasno je"...rekla je dodajući mu peškir.
-"Ponesi papuče"...uzvratio je.

Na ulici, ispred Petrovačke 12, nije bilo nikog. Pogledala je levo. Sa te strane pretili su tamni, skoro crni oblaci.
Pogledala je desno. Dečak u crvenoj jakni, vukao je sanke.
 
Kliknite za proširenje...
Šteta bi bilo da ovo bude početak nekog romana (u literarnom smislu z;)), zato što je "Ostaneš li" odličan, uspeo primer kratke priče. Takoreći prozni haiku.

Vrlo je teško pisati kratke forme, jer sa malo reči treba zaokružiti celinu, a tebi je to ovde pošlo za rukom.

-"Ostaneš li sad, ostani zauvek"..rekao je
Kliknite za proširenje...

znači isto što i "Odeš li sad, otišla si zauvek."

Trag karmina na košulji, "ponesi papuče" - eto nemilosrdnih znamenja da je došao kraj.
 
Poslednja izmena:
Pogledala je levo..
Jedan par je upravo prolazio zaledjenim trotoarom..
Ona je bila nenasminkana,bledog lica,delovala je umorno,otecenih kapaka i suznih ociju..kao da je plakala.
Pogledala ju je izgubljenim pogledom,kao da je ne primecuje.
On je imao sveze obrijano lice na kome namrstene obrve skrivale pogled koji je letimicno bacao na fasade zgrada i lica slucajnih prolaznika.
Odmerio ju je brzo,od glave do pete,tamnim ocima iz kojih je izbijala neka ledena hladnoca,poput ovog zimskog dana.
Stresla se lagano od tog pogleda,jer su je oci ovog coveka podsetile na oci nekog sa kojim se cesto rastajala,malopre,cinilo se,zauvek..
I onda joj je misao,poput cudnog otkrovenja,sinula kroz glavu-ovo smo nas dvoje,koje je neka visa sila prikazala kroz perfomans "deja vu"..kao da je htela da me uveri u ispravnost donete odluke..
Zagledala se u nebo kojim su pahuljice veselo plesale u ritmu bezglasnog vetra.Zadigla je okovratnik kaputa,bacila papuce u obliznji kontejner i odlucno krenula dalje..
Samo odjek njenih visokih potpetica odzvanjao je u skripavom snegu,dok je uzdignute glave i praznog srca koracala kroz tisinu belog grada..



Ps.Barbara,inspirisala si me na zavrsnicu tvoje interesantne mini-price.
Nadam se da ne zameras,nisam mogla da odolim.
A kraj je mogao da bude "veseliji",ali ovaj ledeni dan mu nije dozvolio.
Nadam se da nije los alternativni zavrsetak..
 
Poslednja izmena:
Pogledala je levo. Sa te strane pretili su tamni, skoro crni oblaci.
Pogledala je desno. Dečak u crvenoj jakni, vukao je sanke.

Naročito mi se dopao kraj - njene emocije iako nijesu pomenute prisutne su i intenzivne, mogućnost izbora i lijepa slika sa dječakom. Efektno i simbolično :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top