Nekako neprimetno dani prerastaju u nedelje... nedelje u mesece... meseci u godine... a godine, godine se pretvaraju u sate... Celi ljudski vek, samo par sati uspomena... u nekim slucajevima i minuta...
Ko u zivotu uspe naci neku srodnu dusu, sa kojom ce posle svih tih godina moci medjusobno da se podseca posebnih trenutaka, njemu (njima) ce se ovaj broj sati mnogostruko povecati.
Ali, zasto bi neko ko nema tu osobu kraj sebe trosio sve te godine, i prezivljavao sva sranja i lose stvari uz put, za jos dodatnih par minuta zivota!? Zbog drugih?
Da bi njima otcepio po neki dragoceni minut?
.
.
.
.
.
Dobro mi je, pustite me... Zasto me gledate tako? Ne razumete...
Odoh da legnem, mozda bar odsanjam nesto lepo...
Ko u zivotu uspe naci neku srodnu dusu, sa kojom ce posle svih tih godina moci medjusobno da se podseca posebnih trenutaka, njemu (njima) ce se ovaj broj sati mnogostruko povecati.
Ali, zasto bi neko ko nema tu osobu kraj sebe trosio sve te godine, i prezivljavao sva sranja i lose stvari uz put, za jos dodatnih par minuta zivota!? Zbog drugih?
Da bi njima otcepio po neki dragoceni minut?
.
.
.
.
.
Dobro mi je, pustite me... Zasto me gledate tako? Ne razumete...
Odoh da legnem, mozda bar odsanjam nesto lepo...
...
