TRPLJENJE

spiholog · 11.12.2009. u 16:09

Свака реч, свако слово, сваки зарез је вапај Господу, молитва и крик...
Смилуј нам се Господе, док још има времена!И сачувај и помилуј и услиши!

Magdalina · 11.12.2009. u 19:48

Mnogi se nalaze prozvani da sude, da se deklarišu kao istiniti ili oni koji služe istini...Ali, da li je tako? Da li mi, koji još uvek živimo u dolini greha i ne izdigosmo se iznad naše pale prirode uzdržanjem, podvigom, postom i ugađanjem Bogu, možemo biti učitelji i sudije drugima? Druge prozivati i ispravljati? Ako nam je nešto dato da znamo, i to je po milosti Božijoj, i samim tim treba da budemo i prema drugima trpeljivi da ne bi i sami, misleći da stojimo, pali.
Za one koji se deklarišu kao istiniti, kriterijum činjenja i življenja u dobrodetelji je još i oštriji nego za sve one koji žive u ne znanju. Jer, Gospod je rekao: "Рече им Исус: Кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха; а сада кажете: видимо, тако ваш гријех остаје."
Zato svi oni koji kažu: vidimo! znamo! istiniti smo! Treba da se dobro zamisle nad sobom: kako služe toj istini svojim životima, svojim delima. Da li su gordi kad druge karakterišu kao ovakve ili onakve...pa čak i ako su ti koje oni prozivaju nevernici i čak bezumnici...Jer gnev po Bogu koji je pravedni gnev, imali su samo veliki svetitelji crkve i iz njihovog neostrašćenog ukora javljalo se u grešnim ljudima pokajanje i iskreno samoprekorevanje. A taj pravedni gnev bio je praćen vatrenom molitvom svetitelja i suzama sažaljenja koji je duša koju je sveti prekorevao osećala i tom toplotom molitve se pokajavala za svoja (ne)dela. A mi, danas, da li možemo za sebe da kažemo da imamo takav pravedni gnev? Takvu bol i mirotočenje molitve u srcu za ceo svet da bi se kroz naš ukor, nepopravljivi popravio? Jer za to je potreban ne samo čist život, ne samo rpistupnost istini, već pre svega drvo duše puno plodova Božanske dobrodetelji i vrline...takav može da kara i da opominje i da ukoreva, a da se njegov ukor ne primi sa gnevom, sa uvređenošću, sa inatom i sablažnjivanjem, već sa omekšanjem u duši i posramljenjem nad samim sobom zbog sopstvene ogrehovljenosti...
Nikada neću zaboraviti pogled Majke Božije, kada sam je ugledala onda kad su se u meni, u ne znanju i najgoroj tami bogotpadništva, najviše slegale misli hule i mržnje na tu Prečistu Devicu. Kad sam je ugledala onako sjajnu i prelepu, tako prelepu i prefinjenu kako čovek u svetu nikada ne može ni videti, Njen pogled odisao je tolikim smirenjem i krotošću, tolikom ljubavlju i zabrinutošću za mene - mene, koja sam je do tog trenutka potpuno odbacivala i potpuno negirala, pri tom u duši gajeći čak i mržnju...Iz Njenog pogleda i čitave pojave nije se mogla videti niti jedna jedina misao prekora ili ljutnje ili bilo koje želje za osvetom. Već naprotiv! Ona je došla kao lekar pacijentu: gledala me je bez reči kao Ona koja mi je više Majka nego rođena majka, koja se za mene nesravnjivo više brine, koja me voli...i ta ljubav nije ni od čega zavisila, čak ni od mog ponašanja...Moje ponašanje moglo je samo rastužiti i brinuti, ali ne i umanjiti NJenu ljubav ka meni...
I to me je najviše postidelo...i privelo iskrenom pokajanju...
I šta se dobija zaista iz prozivanja, vređanja, prišivanja nekome ovakvih ili onakvih karakteristika? Šta se dobija iz tog pritvornog nastupa zaogrnutog u obličje pobožnosti i svetih otaca, njihove reči i učenja svetih, kad se u duhu oseća nešto potpuno suprotno svima njima: i svetima i Jevanđeljima i Bogu?
Dobija se samo još veći zid, još veća utvrđenost kod sagovornika da bude grub i još odlučniji u svome stavu odbacivanja Boga i svega što je sveto...Na taj način mi smo odgovorni zašto tu dušu svojom prelešću u misli "da Bogu službu činimo" odbismo i još više odaljismo od Boga, utvrdivši je u stavu da nikome od onih koji se nazivaju Hristovima, ne veruje.

Ovo je ozbiljan problem, pogotovo što se tiče ovakvih internet "propovedanja"...

spiholog · 11.12.2009. u 20:13

Ево, већ неколико пута читам твоје песме и овај коментар...
Ти, у ствари, понављаш Спаситељев позив да "кренемо у дубљу воду" за Њим.А то је тешко.Тешко јер подразумева да морамо да се мењамо.Јер много је лакше проповедати (са обале) него волети, тј.чинити; разумети, претрпети.
Ипак и овакво "интернет проповедање" има смисла јер Божја реч и Истина увек имају исту снагу, без обзира на "медиј" њеног преношења.
Имаш моју пуну подршку и поштовање!

Magdalina · 18.12.2009. u 00:50

Još jednom, hvala ti!

Gospod je rekao: "šta ima svetlost sa tamom?"
I psalmi nam potvrđuju da je blažen onaj koji ne ide na sabor nečastivih...
A, evo, kroz ovaj blog, gde ću postavljati neke tekstove, razmišljanja, čuda Božija, biće moguće svima onima koji veruju u Vaskrsloga Gospoda, da pronađu teme koje ih interesuju daleko od raznih spamova...
A "poziv u dubinu" koji nam je svima uputio Gospod, odigrava se svakodnevno, svakoga časa u srcima i umovima onih koji se trude da ispunjavaju reči Božije i žive Hristom, sledujući ne sebi i svojim strastima, već NJegovoj Volji koja ih preobražava za Život Večni.

VESSNA B · 10.01.2010. u 02:06

Za ovih nekoliko meseci na internetu sam upravo to primetila i strahujući da ne odbijem nekoga svojim nesmotrenim ili neukim rečima,pišem sve manje,a više čitam.Osećam se kao da sam zagazila u okean i odatle,sa plićaka,ne vidim mu ni dubinu,ni širinu,a ni kraj.Zato postoje osobe koje su sposobne da na pravi način i jednostavnim rečima ,a veoma slikovito i uverljivo prenesu ono što se dotad nalazilo iza mog horizonta.Hvala Bogu.

TRPLJENJE

spiholog

Aktivan član

Magdalina

Primećen član

spiholog

Aktivan član

Magdalina

Primećen član

VESSNA B

Zainteresovan član