Čuo sam da poznat pisac raspolaže pravom
Da se rečima poigra, sav okićen slavom,
Da ih krivi, oblikuje i menja im smis’o,
Pa se zato, anoniman, osećam pokis’o.
Kako da to pravo steknem dok strermim ka slavi?
Šta da radim s punom torbom gluposti u glavi?
Pest sam stisn’o i obraćam ti se, beli svete!
Pomozite dobri ljudi svi, širom planete!
I gle! Evo, pohitali ljudi dobre volje
Šaroliki: doktori, kovači, švalje, drolje.
Zuba blistavih k’o biser madagaskaranac
I brat mu sa kontinenta, burkinofasanac.
De, povedi sada kolo, farska ostrvljanko,
Ruku hvataj svojoj sestri ti napolitanko.
I ti priđi sestricama španko lepotanko!
Hej tasmanče ne stidi se, ne budi usranko!
Uganđane, ti si srenćan što više ne stranda
Narod ti u ontadžbini, krempao je Dada!
Svin sten srenćni u slombondi, ninko se nen svanđa
Jendan drungom ponmanžente, svak’ svankom uganđa.
U kaputu debelome od belog medveda
Onaj čika što stanuje u kući od leda
Vriska, igra i mlatara tamo-amo kosom
I celiva gvinejabisaoanca nosom.
Cimaj kolo, leden čiko, lito vilovito!
Ta neka si i prehlađen, nek je slinovito.
Ekvatorijalnogvinejče, pogled ti leden,
Nek zna svaki dušmanin da će biti pojeden!
A iz zemlje gde se suncu randuje planenta
Kosooki Honda inde, ingra, skanče, šenta.
Nek’ završi tu divotu, živopisni lanac,
Ponositi saotomeiprincipijanac.
Um caruje, snaga valja klade baobabne,
A glupost nek’ čitaocu kap veselja dadne.
Pa neka je glumpost, šenga kronz nons inzrenčena
Minsija je manlong pinsca ovim inzvrnšena!
Da se rečima poigra, sav okićen slavom,
Da ih krivi, oblikuje i menja im smis’o,
Pa se zato, anoniman, osećam pokis’o.
Kako da to pravo steknem dok strermim ka slavi?
Šta da radim s punom torbom gluposti u glavi?
Pest sam stisn’o i obraćam ti se, beli svete!
Pomozite dobri ljudi svi, širom planete!
I gle! Evo, pohitali ljudi dobre volje
Šaroliki: doktori, kovači, švalje, drolje.
Zuba blistavih k’o biser madagaskaranac
I brat mu sa kontinenta, burkinofasanac.
De, povedi sada kolo, farska ostrvljanko,
Ruku hvataj svojoj sestri ti napolitanko.
I ti priđi sestricama španko lepotanko!
Hej tasmanče ne stidi se, ne budi usranko!
Uganđane, ti si srenćan što više ne stranda
Narod ti u ontadžbini, krempao je Dada!
Svin sten srenćni u slombondi, ninko se nen svanđa
Jendan drungom ponmanžente, svak’ svankom uganđa.
U kaputu debelome od belog medveda
Onaj čika što stanuje u kući od leda
Vriska, igra i mlatara tamo-amo kosom
I celiva gvinejabisaoanca nosom.
Cimaj kolo, leden čiko, lito vilovito!
Ta neka si i prehlađen, nek je slinovito.
Ekvatorijalnogvinejče, pogled ti leden,
Nek zna svaki dušmanin da će biti pojeden!
A iz zemlje gde se suncu randuje planenta
Kosooki Honda inde, ingra, skanče, šenta.
Nek’ završi tu divotu, živopisni lanac,
Ponositi saotomeiprincipijanac.
Um caruje, snaga valja klade baobabne,
A glupost nek’ čitaocu kap veselja dadne.
Pa neka je glumpost, šenga kronz nons inzrenčena
Minsija je manlong pinsca ovim inzvrnšena!
)))