U noći meseca, tihoj i lepoj,
U varoši srednje velikoj nekoj
Jedna kobila stajaše tužna
Na ogradi mosta jer beše ružna
Toliko, da reč bi bila blaga
Kad biste za nju rekli "raga".
Skupile joj se na čelu bore
Dok je pomišljala na najgore!
Vagaše ona: "Hoću il' neću?"
Kada odjednom, na njenu sreću,
(Jer zvezde se sreće uvek okreću)
Stvori se, na tom mostu u Lincu,
Niotkud jedan konj na princu.
To beše odista ružan konj
I širio je konjski vonj
I pošto je po sredi smrad
Što širi ga jedan takav gad
Zamuknu na to čitav grad!
On poljubi kobili kopito tad:
U varoši srednje velikoj nekoj
Jedna kobila stajaše tužna
Na ogradi mosta jer beše ružna
Toliko, da reč bi bila blaga
Kad biste za nju rekli "raga".
Skupile joj se na čelu bore
Dok je pomišljala na najgore!
Vagaše ona: "Hoću il' neću?"
Kada odjednom, na njenu sreću,
(Jer zvezde se sreće uvek okreću)
Stvori se, na tom mostu u Lincu,
Niotkud jedan konj na princu.
To beše odista ružan konj
I širio je konjski vonj
I pošto je po sredi smrad
Što širi ga jedan takav gad
Zamuknu na to čitav grad!
On poljubi kobili kopito tad:
Ne budite mi draga tužni,
Što fakat je da žešće ste ružni!
Da, dole vam je krasote granica
Al' kada vam se nasmeši klanica
Ružniji nećete biti od ovoga.
Igrajmo, lejdi, pevajmo stoga!
Nek' liju suze gorke i tužne
Kobile lepe što posle poružne!
Što fakat je da žešće ste ružni!
Da, dole vam je krasote granica
Al' kada vam se nasmeši klanica
Ružniji nećete biti od ovoga.
Igrajmo, lejdi, pevajmo stoga!
Nek' liju suze gorke i tužne
Kobile lepe što posle poružne!
I plešući tako otkasaše
Opijeni u letnju tminu
I uđoše kod konja u dućan
Gde pokaza on svu svoju veštinu:
Napravi kobili krivo ogledalo,
Jedino što joj je ikad trebalo.
Ogledala se, srećna i dična
Što konačno je simetrična,
Princezi zelenih livada slična.
Sreća joj potpuna beše lična.
Tako je spasao kobilu pakla
Dotični pastuv, rezač stakla.
Poruka pesme, da mudrujem malo
Je: treba vam krivo ogledalo.
Za svaku bedeviju na svetu
Postoji sprava što leči sujetu.
Shvatite najzad, drage dame,
Da za vas nema nikakve drame!
Jedina drama je, mestimično,
Što svaki konj misli da princ je lično.
