Kad kreneš nešto da pišeš, obično pre toga malo razmišljaš.Nekim dešavanjima često budeš i zatečen, pa ti razmišljanje može biti samo opterećenje.A, znamo da se piše lakše, kad si rastrećen....
Ako želiš učiti druge oko sebe, moraš prvo imati nešto znanja da bi to mogao činiti. Nema čoveka, koji za sebe može reći, da je za to apsolutno spreman. Ja sam, tu nešto pokušao na temu ljubavi.Naravno, da sam svestan težine i ozbiljnosti problematike, koje sam se dohvatio.I, sigurno je, da se neće naći dva čoveka, koji će se apsolutno složiti sa mnom, ali, to je rizik, na koji se treba računati, sedajući za sto, uzimajući pero,...sad guščije, ili u ova moderna vremena, za ova sokoćala, koje zovemo pisijem.
O ljubavi pisati, znači, treba imati i hrabrosti.O iskustvu da ne pričamo, svako ga ima, ovoliko ili onoliko.Ljubav te jednostavno nekad snađe, i ona ne bira, da li si spreman na nju ili ne. Ko kaže da moraš imati nekog posebnog iskustva? Najiskrenija ljubavna iskustva ispriča nam, upravo vreme našeg neiskustva i nespremnosti, naša rana mladost, čedo našeg života, koje negujemo do naše jeseni. Njih se najradije sećamo, i ne bi smo ih menjali za ništa na svetu.Priznajte, da li je tako, vi, koji ste ovo doživeli!
Teško je, ako problemu pristupiš neozbiljno, a posle se, pokušaš uozbiljiti, jer te onda, više niko ne shvata ozbiljno.Ja sam upravo tako počeo. Kao i iz svakog drugog problema, što se ranije kreneš vaditi, pre ćeš se izvaditi.
Elem,....pisah tu neke izreke, misli, koje mi padoše na pamet, sad, manje ili više uspešno.Cilj nije bio neki, posebno zacrtan, tek, da ponekog, malo zaustaviš, da ga nasmeješ, da mu ukradeš malo vremena, da ga malo navedeš na razmišljanje, da ga zaintrigiraš, da se nekom možda približiš, onoliko, koliko je to, za ovaj vid komunikacije moguće.
I, mogu vam reći, cilj je postignut, jedino što ja sredstvom nisam zadovoljan. Sad, za vaditi se, je kasno,...al, za prosečnost, mnogi će mi oprostiti.
Kao i svakom rekom, i rekom ljubavi nekad može plovidba biti otežana, ili čak i nemoguća. Sve to zavisi od niza okolnosti, koje ne možemo čak ni nabrojati, jer, Bože moj,...koliko li tih iskustava ima,..koliko li je nas?!
Ja bih nešto, o nekim, meni poznatim.
Vidite, sa ljubavlju se ne treba igrati.Neki od vas su mi na to, itekako skrenuli pažnju.Ne mogu reći da to nisam primetio, ali ni da sam tome pridao preveliku pažnju. Sada, kada isto posmatram, sa distance vremena, postajem itekako svestan činjenice, da sam u mnogočemu pogrešio. Ne bih se sada pravdao, jer bih to, prvo morao učiniti prema sebi. A, toliko toga ima, da bih se rasplinuo, i tome ovde mesto nije, sa sobom ću morati suočiti se na drugom mestu i u neko drugo vreme, što pre to bolje. Nekima od vas račune ću položiti lično, al molim vas, neka to bude periodično.
Da ne ispadne i ovo pisanije, radi samog sebe lično, pokušaću, o suštini moje namisli.
Jednog problema bih se tek dotakao. I, ne bih, sad da polemišem na ovu temu ovde. Ima se mogućnost otvoriti ista na forumu, gde se mogu čuti razna, i da ne bude pristrasno.Ovde bih izneo samo deo svog. Pa, nije li to normalno, moj blog, moje mišljenje,....
Da li ste se nekad zaljubili u nekog, pored onog, koga već volite, manje ili više,...?
Koje pitanje?....Takvo je, kakvo je! Ako jeste, onda znate, koje to iskustvo, probleme, sa sobom nosi,...
Nekom je to kao dobar dan, svaki dan. Drugima možda nije. O tome bih, možda sada. Recimo da ste, za nekog vezani duže, da imate ozbiljnu vezu, da vas i neki principi za istu vežu. E, sad tu smo. Na problem moram malo sa humorom, zbog ozbiljnosti istog.
U početku o ničemu ne razmišljaš, prepustiš se emocijama, i one te nose, a kuda, nisi ni svestan. Kad se zaustaviš, da vidiš dokle si doplovio, stvarno si zaglibio. Šta tad uraditi? Govorim, o ljudima, sličnim meni. Izazov je to, itekako. Nemaš puno izbora.Možeš stvar ostaviti da teče, ili istu prekinuti. Na koji način to uraditi? Ni jedna ni druga odluka nije laka. Do suočenja je došlo, otrežnjenje je tu, sad da li emotivno ili je to stvar našeg racia. Kome prepustiti da vodi glavnu reč?
Emocije nas vuku da ništa ne menjamo, a razum nam govori da stvari izmiču kontroli. Da li u ovom slučaju odluku donositi sam, ili je za istu potrebno dvoje? Većina bi se složila sa ovom drugom stvari. Ali, da li je to lako, kada si ti lično u pitanju. To najbolje znaju, oni, koji su se našli u ovakvoj situaciji. Baš bi me interesovalo, kako su to rešili, ili da li su uopšte isto rešavali.
U ovom slučaju morate znati, da, kao i svaka reka, i reka ljubavi teče, nezaustavljivo. Nju nećeš zaustaviti, ne nikako ne. Pod uslovom da iz nje želiš isplivati, tu ti jedino pomaže otrežnjenje. Obala, često bude daleko, i, pod uslovom, da imaš dovoljno snage, bato moj, ima da plivaš.
Dolaskom na obalu, još uvek nisi spašen. Ima da kreneš dalje, ta ista reka se sme posmatrati, samo iz daljine. Možeš je zaboraviti, možeš je se ponekad samo setiti, a možeš se sa tom rekom sprijateljiti, ali nikad više njome ne ploviti.
Iz ove opijenosti vinom ljubavi, možemo, a ne moramo se trezniti. Ako se ipak odlučimo na isto, itekako nam je potrebna pomoć. Zavisnost od ovog vina je mnogo jača, od obične zavisnosti. Nemojmo je nikad potceniti. Šta god da učinimo, kajaćemo se! Zato, najbolje je poteze činiti, čim problema postanemo svesni. Većina sad kaže, lako je to reći,...
Jeste, lako je reći, al teže učiniti. Al, ipak se mora odluka doneti. Razmišljao sam, šta tu najbolje može biti? Zaključih, kao i u uživanju, najbolje je, ono što najviše boli. Tako i ovde, najbolji i najefektniji rez će biti, onaj, koji najviše boli. Moraš progutati veliku knedlu. Ono što si zakuvao, moraš i pojesti. Niko drugi, umesto tebe neće. Ako zajedničkog dogovora nema, najbolje je, kada se žrtvuje jedna strana. Kao i svake druge, i ove rane, izlečiće vreme. Tome se iskreno mora nadati, onaj ko ovakvu odluku donese. Ako iskreno voli, takvu žrtvu mora podneti. Ona druga strana, o tome ne mora ni znati. Mnogo je teže, kada se isto najavi. Jako je teško tad objasniti, da je ljubavi nestalo, inscenirati neku svađu, ili bilo šta drugo. Druže moj, ništa tu ne pali. Druga strana ne želi da ti sam patiš!
I, eto, šta kasti,......ko se sa vatrom igra, od vatre će se i opeći. Neki od vas će možda reći, da ništa novo nisam rekao. Možda i nisam, ali ipak, o ovome se malo priča, a sa istim se većina susretne, i nađe se u neobranom grožđu. Ja ovde neću ovim tekstom rešiti ničiji problem, već samo iznosim načine na koje se on može rešiti. Da vam kažem, ja ništa ne sugerišem.Ne želim nikome, i nizašta biti kriv.
Da se na kraju malo našalim zbiljom?
Pitate, kako bih ja rešio svoj, kada bih ga imao? E, neću da kažem! Ako ga budem ikad imao, biće to na jedan od ova dva načina : Žrtvovaću sebe, ili ću pustiti reku da teče,.... ona će se sigurno zaustaviti, jer ja sam veoma snažan,....
Koju sam ja uslugu sad napravio vama,....šta, ako vi za to snage nemate?
Nikad iza sebe ne ostavljajte ovakve dileme, rešavajte ih odmah čim ih postanete svesni, jer vam mogu zakomplikovati život!
I, eto, rekao sam vam da se ovakvih tema ne treba prihvatati, ako im ne misliš posvetiti čitav svoj život. Ja se pravdam na sledeći način, nisam se ja prihvatio nje, već je ona snašla mene. I time bih završio. Znači, ovo je samo jedno razmišljanje, koje čuvek sebi može dozvoliti, da iznese na blogu.
Ćao nesretno, ili sretno zaljubljeni,....ćeraćemo se mi još,....
Ako želiš učiti druge oko sebe, moraš prvo imati nešto znanja da bi to mogao činiti. Nema čoveka, koji za sebe može reći, da je za to apsolutno spreman. Ja sam, tu nešto pokušao na temu ljubavi.Naravno, da sam svestan težine i ozbiljnosti problematike, koje sam se dohvatio.I, sigurno je, da se neće naći dva čoveka, koji će se apsolutno složiti sa mnom, ali, to je rizik, na koji se treba računati, sedajući za sto, uzimajući pero,...sad guščije, ili u ova moderna vremena, za ova sokoćala, koje zovemo pisijem.
O ljubavi pisati, znači, treba imati i hrabrosti.O iskustvu da ne pričamo, svako ga ima, ovoliko ili onoliko.Ljubav te jednostavno nekad snađe, i ona ne bira, da li si spreman na nju ili ne. Ko kaže da moraš imati nekog posebnog iskustva? Najiskrenija ljubavna iskustva ispriča nam, upravo vreme našeg neiskustva i nespremnosti, naša rana mladost, čedo našeg života, koje negujemo do naše jeseni. Njih se najradije sećamo, i ne bi smo ih menjali za ništa na svetu.Priznajte, da li je tako, vi, koji ste ovo doživeli!
Teško je, ako problemu pristupiš neozbiljno, a posle se, pokušaš uozbiljiti, jer te onda, više niko ne shvata ozbiljno.Ja sam upravo tako počeo. Kao i iz svakog drugog problema, što se ranije kreneš vaditi, pre ćeš se izvaditi.
Elem,....pisah tu neke izreke, misli, koje mi padoše na pamet, sad, manje ili više uspešno.Cilj nije bio neki, posebno zacrtan, tek, da ponekog, malo zaustaviš, da ga nasmeješ, da mu ukradeš malo vremena, da ga malo navedeš na razmišljanje, da ga zaintrigiraš, da se nekom možda približiš, onoliko, koliko je to, za ovaj vid komunikacije moguće.
I, mogu vam reći, cilj je postignut, jedino što ja sredstvom nisam zadovoljan. Sad, za vaditi se, je kasno,...al, za prosečnost, mnogi će mi oprostiti.
Kao i svakom rekom, i rekom ljubavi nekad može plovidba biti otežana, ili čak i nemoguća. Sve to zavisi od niza okolnosti, koje ne možemo čak ni nabrojati, jer, Bože moj,...koliko li tih iskustava ima,..koliko li je nas?!
Ja bih nešto, o nekim, meni poznatim.
Vidite, sa ljubavlju se ne treba igrati.Neki od vas su mi na to, itekako skrenuli pažnju.Ne mogu reći da to nisam primetio, ali ni da sam tome pridao preveliku pažnju. Sada, kada isto posmatram, sa distance vremena, postajem itekako svestan činjenice, da sam u mnogočemu pogrešio. Ne bih se sada pravdao, jer bih to, prvo morao učiniti prema sebi. A, toliko toga ima, da bih se rasplinuo, i tome ovde mesto nije, sa sobom ću morati suočiti se na drugom mestu i u neko drugo vreme, što pre to bolje. Nekima od vas račune ću položiti lično, al molim vas, neka to bude periodično.
Da ne ispadne i ovo pisanije, radi samog sebe lično, pokušaću, o suštini moje namisli.
Jednog problema bih se tek dotakao. I, ne bih, sad da polemišem na ovu temu ovde. Ima se mogućnost otvoriti ista na forumu, gde se mogu čuti razna, i da ne bude pristrasno.Ovde bih izneo samo deo svog. Pa, nije li to normalno, moj blog, moje mišljenje,....
Da li ste se nekad zaljubili u nekog, pored onog, koga već volite, manje ili više,...?
Koje pitanje?....Takvo je, kakvo je! Ako jeste, onda znate, koje to iskustvo, probleme, sa sobom nosi,...
Nekom je to kao dobar dan, svaki dan. Drugima možda nije. O tome bih, možda sada. Recimo da ste, za nekog vezani duže, da imate ozbiljnu vezu, da vas i neki principi za istu vežu. E, sad tu smo. Na problem moram malo sa humorom, zbog ozbiljnosti istog.
U početku o ničemu ne razmišljaš, prepustiš se emocijama, i one te nose, a kuda, nisi ni svestan. Kad se zaustaviš, da vidiš dokle si doplovio, stvarno si zaglibio. Šta tad uraditi? Govorim, o ljudima, sličnim meni. Izazov je to, itekako. Nemaš puno izbora.Možeš stvar ostaviti da teče, ili istu prekinuti. Na koji način to uraditi? Ni jedna ni druga odluka nije laka. Do suočenja je došlo, otrežnjenje je tu, sad da li emotivno ili je to stvar našeg racia. Kome prepustiti da vodi glavnu reč?
Emocije nas vuku da ništa ne menjamo, a razum nam govori da stvari izmiču kontroli. Da li u ovom slučaju odluku donositi sam, ili je za istu potrebno dvoje? Većina bi se složila sa ovom drugom stvari. Ali, da li je to lako, kada si ti lično u pitanju. To najbolje znaju, oni, koji su se našli u ovakvoj situaciji. Baš bi me interesovalo, kako su to rešili, ili da li su uopšte isto rešavali.
U ovom slučaju morate znati, da, kao i svaka reka, i reka ljubavi teče, nezaustavljivo. Nju nećeš zaustaviti, ne nikako ne. Pod uslovom da iz nje želiš isplivati, tu ti jedino pomaže otrežnjenje. Obala, često bude daleko, i, pod uslovom, da imaš dovoljno snage, bato moj, ima da plivaš.
Dolaskom na obalu, još uvek nisi spašen. Ima da kreneš dalje, ta ista reka se sme posmatrati, samo iz daljine. Možeš je zaboraviti, možeš je se ponekad samo setiti, a možeš se sa tom rekom sprijateljiti, ali nikad više njome ne ploviti.
Iz ove opijenosti vinom ljubavi, možemo, a ne moramo se trezniti. Ako se ipak odlučimo na isto, itekako nam je potrebna pomoć. Zavisnost od ovog vina je mnogo jača, od obične zavisnosti. Nemojmo je nikad potceniti. Šta god da učinimo, kajaćemo se! Zato, najbolje je poteze činiti, čim problema postanemo svesni. Većina sad kaže, lako je to reći,...
Jeste, lako je reći, al teže učiniti. Al, ipak se mora odluka doneti. Razmišljao sam, šta tu najbolje može biti? Zaključih, kao i u uživanju, najbolje je, ono što najviše boli. Tako i ovde, najbolji i najefektniji rez će biti, onaj, koji najviše boli. Moraš progutati veliku knedlu. Ono što si zakuvao, moraš i pojesti. Niko drugi, umesto tebe neće. Ako zajedničkog dogovora nema, najbolje je, kada se žrtvuje jedna strana. Kao i svake druge, i ove rane, izlečiće vreme. Tome se iskreno mora nadati, onaj ko ovakvu odluku donese. Ako iskreno voli, takvu žrtvu mora podneti. Ona druga strana, o tome ne mora ni znati. Mnogo je teže, kada se isto najavi. Jako je teško tad objasniti, da je ljubavi nestalo, inscenirati neku svađu, ili bilo šta drugo. Druže moj, ništa tu ne pali. Druga strana ne želi da ti sam patiš!
I, eto, šta kasti,......ko se sa vatrom igra, od vatre će se i opeći. Neki od vas će možda reći, da ništa novo nisam rekao. Možda i nisam, ali ipak, o ovome se malo priča, a sa istim se većina susretne, i nađe se u neobranom grožđu. Ja ovde neću ovim tekstom rešiti ničiji problem, već samo iznosim načine na koje se on može rešiti. Da vam kažem, ja ništa ne sugerišem.Ne želim nikome, i nizašta biti kriv.
Da se na kraju malo našalim zbiljom?
Pitate, kako bih ja rešio svoj, kada bih ga imao? E, neću da kažem! Ako ga budem ikad imao, biće to na jedan od ova dva načina : Žrtvovaću sebe, ili ću pustiti reku da teče,.... ona će se sigurno zaustaviti, jer ja sam veoma snažan,....
Koju sam ja uslugu sad napravio vama,....šta, ako vi za to snage nemate?
Nikad iza sebe ne ostavljajte ovakve dileme, rešavajte ih odmah čim ih postanete svesni, jer vam mogu zakomplikovati život!
I, eto, rekao sam vam da se ovakvih tema ne treba prihvatati, ako im ne misliš posvetiti čitav svoj život. Ja se pravdam na sledeći način, nisam se ja prihvatio nje, već je ona snašla mene. I time bih završio. Znači, ovo je samo jedno razmišljanje, koje čuvek sebi može dozvoliti, da iznese na blogu.
Ćao nesretno, ili sretno zaljubljeni,....ćeraćemo se mi još,....
Dragi blogeru,svako se cese tamo gde ga svrbi
