Не дирајте!

Све што бих рекао о мени моће да стана на дно шољице за кафу какве полуписмене Циганке која гатањем попуњава кућни буџет. А не волим гатање. Јер шта ако сазнате нешто о мени што ја нисам желео да вам кажем и то употребити против мене- или не дај Боже у моју корист? Знам како да се браним од непријатеља, али како ћу против вас ако сте ми пријатељи. Ударце умем да примам, а Бога ми да задајем, али шта ћу са стиском руке или далеко га било са пољупцем? Ту бих моментално капитулирао, а је то не волим и презирем. И шта ако та циганка која ми гледа у шољицу после раструби шта ми је на души? И што мора неко неком да гледа у душу? Шта тамо има лепо? Нема ништа. пар офуцаних патика (јер ме просто мрзи да купим нове), неколико пропалих снова и пар планова, (још у нацрту) за будућност? Не марим више за снове и планове, али шта ако ми украду оне патике. Мораћу бос по нове. Крадите ми снове, али ми не дирајте патике. То се плаћа. Снови су за џабе. Слободно посудите или узмите неки.

Сале
 

Back
Top