- Jednom davno kad sam još bio živ čovek, imao sam jednu devojku, aj' da kažem životnu ljubav. To je bilo u vreme kad sam imao recimo 22-23 a ona 17-18. Sad ja imam tu negde oko 93 a ona 33. Ljubav je bila prva prava i potpuna, u trenutku kad sam već malo zagrebao na teren odraslih... Da ne kažem postao čovek jer neki to nisu ni u 53. I tako, trajalo je neko vreme, recimo malo manje od godinu i po'. U medjuvremenu i u skladu sa temperamentom, bilo je tu svadja, pomirenja, raskida, novih pomirenja, umiranja za noć i oživljavanja sledećeg dana. Ali generalno, voleli smo se previše pa su i frke dolazile u skladu sa time i zbog toga.
- A onda je došao finalni raskid. Sada shvatam da je moralo tako, da sam joj bio prvi pravi momak, da je htela da vidi šta ima još osim mene... Da smo bili koju godinu stariji sigurno bi bilo drugačije. Ali tada... Nije znala kako da trajno raskine pa je našla drugog. Ja sam umro. Prvo sam mislio, nije to to... Ispade da jeste. Onda sam mislio vratiće se... Ispade da neće. E onda sam tek stvarno umro. Prvih par nedelja nisam želeo ni da dišem. Da to nije automatski mehanizam ja bi se jednostavno ugušio. Nisam hteo da jedem, nisam hteo da pijem, uzeo sam odmor na poslu, ma nisam hteo iz sobe da izadjem. Nisam hteo nikoga živog da vidim... To je prvih petnaestak dana. Onda sam počeo da vegetiram. Do tada sam živeo na kafi i cigarama... Posle mesec sam počeo da radim. Posle mesec i po' da izlazim u kafiće... To sad već liči na neki oporavak, nije bilo. Bio sam prisutan fizički, iznutra olupina i zombi. Pio sam trodupla pića kao vodu. I što je najludje nisam uspevao ni da se napijem. Mlad, jak a i inače u kondiciji za piće... Ko me pogleda sa strane verovatno je bilo 'ima sliku nema ton'. Tako je bilo idućih šest meseci. Onda sam prekinuo sa pićem. Ne što mi je dosadilo, jok to nego dobio sam gastritis. To je jedna odvratna bolest koju nešto i nisam teško podneo. Slično mi je bilo i dok ga nisam dobio. Jedini bedak bio je u tome što sam doživeo kočenje, odnosno alergiju na lekove. Tako. Sve u svemu, jedan njen doprinos je u tome što od tada ne pijem osim izuzetno kad je po nekom povodu... E, onda sam počeo da se pojavljujem bistre glave. Jer do tada, ako nisam bio baš pijan nisam bio ni trezan... I počele su da se pojavljuju i devojke. Bilo ih je i do tada ali ja sam bio horor. Uglavnom, eto njih. Ja ništa... Ja, koji inače stvarno volim žene, za razliku od mnogih koji ih mrze. Ko razume shvatiće... Nije da ih nisam hteo, ja ih nisam primećivao... Jednostavno, ne valja mi ni jedna, pa taman da je Jessica Alba (koja je tad valjda bila beba...). Sad, ja i ranije nisam padao na sve što naidje. A u tom periodu, ni jedna. Što je najgore, kad nešto nećeš ono ti se servira u svim oblicima i na sve moguće načine. Dakle, ništa. Ima par devojaka, odnosno sad već žena, sa kojima sam u prijateljskim odnosima a onda su me, da kažem tako, muvale. Ali, bile su u mojim očima nadprosečne pa sam im nekako otvorio oči, rekao na neki normalan način da traže nešto za njih bolje. Sve u svemu, devojku sam našao posle godinu i po...
- I, šta mogu sad da kažem o svemu ovome... Imam jednog drugara koji je nešto mladji od mene. Poučen mojim iskustvom dugo nije hteo da ima devojku. Neće da prolazi kroz patnje i boli... Pa, nikad se ne bih menjao sa njim... ako je cena da se pati ok, dobitak je ipak neuporedivo veći... nije prijatno, ali ako mora tako, ajde... I još nesto, ja više ne patim... Preležao, i to na najdrastičniji nacin. Romeu i Juliji je bilo lakše, oni su se poubijali. ja preležao... Sad da ode žena sa kojom imam decu, ok... nije prijatno ali šta ćeš. Tugovao bih jedno dan - dva... dovoljno je. Jer, prvo se u meni prekinula ta žica za ljubavne jade, a drugo, mislim da pati onaj koji želi da pati... Koji u svom samosažaljenju ide i za opštim žaljenjem... a to nikome ne treba. I iako su to pre svega stvari srca, mora i razum da učestvuje, bar malo. A neki idu u drugu krajnost, zaljubljuju se bez mozga. Naravno, iako je srce u pitanju, nije loše pitati i razum ima li tu nekog sklada, ima li tu nade za srećan kraj...
- Da se ne pomisli da sam ja sada hladan kao čelik... nisam, samo, ta vrsta tuge je u meni umrla... A često se zaljubim... samo, učestvuje i zdrav razum pa to nekako prolazi bez problema...
----- Ovo sam napisao za jednu svoju prijateljicu iz virtuelnog sveta... ona će se već prepoznati. Ja joj želim da pregura na lakši način -----
- A onda je došao finalni raskid. Sada shvatam da je moralo tako, da sam joj bio prvi pravi momak, da je htela da vidi šta ima još osim mene... Da smo bili koju godinu stariji sigurno bi bilo drugačije. Ali tada... Nije znala kako da trajno raskine pa je našla drugog. Ja sam umro. Prvo sam mislio, nije to to... Ispade da jeste. Onda sam mislio vratiće se... Ispade da neće. E onda sam tek stvarno umro. Prvih par nedelja nisam želeo ni da dišem. Da to nije automatski mehanizam ja bi se jednostavno ugušio. Nisam hteo da jedem, nisam hteo da pijem, uzeo sam odmor na poslu, ma nisam hteo iz sobe da izadjem. Nisam hteo nikoga živog da vidim... To je prvih petnaestak dana. Onda sam počeo da vegetiram. Do tada sam živeo na kafi i cigarama... Posle mesec sam počeo da radim. Posle mesec i po' da izlazim u kafiće... To sad već liči na neki oporavak, nije bilo. Bio sam prisutan fizički, iznutra olupina i zombi. Pio sam trodupla pića kao vodu. I što je najludje nisam uspevao ni da se napijem. Mlad, jak a i inače u kondiciji za piće... Ko me pogleda sa strane verovatno je bilo 'ima sliku nema ton'. Tako je bilo idućih šest meseci. Onda sam prekinuo sa pićem. Ne što mi je dosadilo, jok to nego dobio sam gastritis. To je jedna odvratna bolest koju nešto i nisam teško podneo. Slično mi je bilo i dok ga nisam dobio. Jedini bedak bio je u tome što sam doživeo kočenje, odnosno alergiju na lekove. Tako. Sve u svemu, jedan njen doprinos je u tome što od tada ne pijem osim izuzetno kad je po nekom povodu... E, onda sam počeo da se pojavljujem bistre glave. Jer do tada, ako nisam bio baš pijan nisam bio ni trezan... I počele su da se pojavljuju i devojke. Bilo ih je i do tada ali ja sam bio horor. Uglavnom, eto njih. Ja ništa... Ja, koji inače stvarno volim žene, za razliku od mnogih koji ih mrze. Ko razume shvatiće... Nije da ih nisam hteo, ja ih nisam primećivao... Jednostavno, ne valja mi ni jedna, pa taman da je Jessica Alba (koja je tad valjda bila beba...). Sad, ja i ranije nisam padao na sve što naidje. A u tom periodu, ni jedna. Što je najgore, kad nešto nećeš ono ti se servira u svim oblicima i na sve moguće načine. Dakle, ništa. Ima par devojaka, odnosno sad već žena, sa kojima sam u prijateljskim odnosima a onda su me, da kažem tako, muvale. Ali, bile su u mojim očima nadprosečne pa sam im nekako otvorio oči, rekao na neki normalan način da traže nešto za njih bolje. Sve u svemu, devojku sam našao posle godinu i po...
- I, šta mogu sad da kažem o svemu ovome... Imam jednog drugara koji je nešto mladji od mene. Poučen mojim iskustvom dugo nije hteo da ima devojku. Neće da prolazi kroz patnje i boli... Pa, nikad se ne bih menjao sa njim... ako je cena da se pati ok, dobitak je ipak neuporedivo veći... nije prijatno, ali ako mora tako, ajde... I još nesto, ja više ne patim... Preležao, i to na najdrastičniji nacin. Romeu i Juliji je bilo lakše, oni su se poubijali. ja preležao... Sad da ode žena sa kojom imam decu, ok... nije prijatno ali šta ćeš. Tugovao bih jedno dan - dva... dovoljno je. Jer, prvo se u meni prekinula ta žica za ljubavne jade, a drugo, mislim da pati onaj koji želi da pati... Koji u svom samosažaljenju ide i za opštim žaljenjem... a to nikome ne treba. I iako su to pre svega stvari srca, mora i razum da učestvuje, bar malo. A neki idu u drugu krajnost, zaljubljuju se bez mozga. Naravno, iako je srce u pitanju, nije loše pitati i razum ima li tu nekog sklada, ima li tu nade za srećan kraj...
- Da se ne pomisli da sam ja sada hladan kao čelik... nisam, samo, ta vrsta tuge je u meni umrla... A često se zaljubim... samo, učestvuje i zdrav razum pa to nekako prolazi bez problema...
----- Ovo sam napisao za jednu svoju prijateljicu iz virtuelnog sveta... ona će se već prepoznati. Ja joj želim da pregura na lakši način -----
Zar se zaljubljuje razumom?
. Odnosno, ako vidim da ću baš baš da se zaljubim, pobegnem