Можда се буди

Када си отишла
постао сам особито тих
уместо бусице земље
и цвећа што вене
на ковчег ти спустих
-обичан стих!

Стих који бежи-нестаје у тмини
стих-хладњикав к'о ноћ,
блед к'о стена магловита
стих од којег рука не бије у прса
стих мртве сенке
-испод твог крста!

Када си умрла
постао сам изгубљено тих,
отуђен од живота и друштва,
дрвени лутак помало изгубљен
испод корена од икса.

Када си отишла,песмо моја мила,
молим се и Богу,и људима,
и свакој нади о младости што снева,
да уздигну стих из леса и пепела,
и да уместо овог јада животне немоћи,
ове самоће од које постах особито тих,
напишем бар један дечији
- радосни стих!
:andjeo::andjeo::andjeo:
 
Kliknite za proširenje...
Браво! :klap:

...кажу: време лечи све.
'бем ли га, истина ли је,
али једно...од кад си умрла
с'времена на време, ја те се сетим
и онда чашицу, и две попијем (мада све ређе)
проклету Сузу да сузбијем
да 'ебени туговаљак преко ме' не пређе.
заш
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top