pre neki dan mi je umro neki poznanik. imao je neke srcane probleme, ali mislio sam nista strasno. i zasto ovo pisem? pa samo da kazem da je smrt najstrasniji dogadjaj u zivotu jednog coveka, ili na kraju tog zivota. nije strasna sto je smrt kao smrt, kao prestanak zivota strasna, vec sto se smrt ne moze ni u jednom segmentu isplanirati. sve se moze planirati u manjoj ili vecoj meri, ali smrt ne. i razmisljam, pre par sati smo sedelii razgovoarali, i danas ga nema....nekako je zalosno sto covek ne dobije neku vest pre smrti, makar sat-dva ranije, i da se lepo oprosti od svojih, da ostavi neku poruku iza sebe, da...za tih par sati mogao bi na stotine poslova da zavrsi ali...
vec par dana mi se po glavi setkaju ove misli, i rekoh ajde da ih izblogujem, mozda nekoima slican problem pa....
vec par dana mi se po glavi setkaju ove misli, i rekoh ajde da ih izblogujem, mozda nekoima slican problem pa....
