Krstarica
Povezivanje sa Fejsbukom
Magdalina
O trijadama sv. Grigorija Palame (2.deo)
u 28.11.2009. 13:54 (842 pregleda)
Upravo iz razloga što Palama razumeva ovo prosvetljenje u okvirima pravoslavne hristologije, on insistira na nestvorenom svojstvu božanske svetlosti: Ova nestvorena svetlost je samo božanstvo Hristovo, koje prosijava kroz Njegovo čovečanstvo. Ako je Hristos istiniti Bog, onda je ova svetlost zaista božanska. Upravo nam ista ova hristologija nameće neizbežnu razliku između transcendentne suštine, ili božanske prirode, i Njegovih energija. Zaista, u Hristu, Njegove dve prirode – jasno definisane u Halkidonu kao ,,nerazdvojne” i ,,nesmešane” – ostaju različite. Tako, oboženje ili zajednica između božanstva i čovečanstva ne podrazumeva i mešanje suština ili priroda. Ali, ona ipak ostaje stvarna zajednica između Nestvorenog i Njegovog bića i istinitog oboženja – ne po suštini, već po energiji. Hristovo čovečanstvo, ,,uipostazirano” Logosom, prožeto je božanskom energijom, te Hristovo telo postaje istočnik božanske svetlosti i oboženja. Ono je ,,teurgijsko”, tj. ono prenosi božanski život onima koji su ,,u Hristu” i učestvuju u njegovim delujućim nestvorenim energijama.
Palama objašnjava još jedan aspekt hrišćanskog opita, koji je, izrazito važan za monašku duhovnost, a to je njen eshatološki karakter. U Trijadama se stalno navodi prva glava Druge saborne poslanice sv. ap. Petra, u kojoj se kaže da je Hristovo Preobraženje ,,potvrđeno proročkom rečju”. Time se isihastička duhovnost stavlja u kontekst biblijskog poimanja ,,proroštva”, koje je u Starom Zavjetu podrazumevalo viziju budućeg mesijanskog doba, ostvarenog u Hristu, a koje u Novom Zavjetu još uvek ostaje iskustvo ,,svetih” budućeg veka. Međutim, dok su starozavetni proroci imali samo simvolična predskazanja Carstva, novozavjetna Crkva, utemeljena na svetotajinskoj zajednici i ,,životu u Hristu” omogućava učestvovanje u samoj stvarnosti božanskog života. Darovano svima krštenim, ovo učestvovanje je ličnosno i svesno: ono se dešava u ,,srcu” svetih.
Istinska zajednica, prijateljstvo i, gotovo da možemo reći, poznanstvo sa ,,Onim Koji jeste”, za Palamu predstavlja samu suštinu hrišćanskog opita, omogućenog ovaploćenjem Onoga Koji jeste. Upravo je ova prisnost i neposredna zajednica sa Bogom, po Palaminom mišljenju, bila predmet njegove rasprave sa Varlaamom. Za Varlaama, Bog je istovetan sa Njegovom suštinom, te čoveku nije pružena nikakva stvarna mogućnost da bude u zajednici božanskom suštinom: ,,Prosvetljenje” shvaćeno kao stvoreno stanje bilo je prstupačno, ali kroz posredovanje angelske jerarhije. U tom pogledu se Varlaam nesumljivo pozivao na poznati spis Psevdo-Dionisija Areopagita, koji je odnos Boga i čoveka posmatrao kroz niz posrednika - ,,nebeskih” i ,,crkvenih” jerarhija – što predstavlja hrišćansku verziju neoplatonističkog poretka sveta. Palama je sa ogorčenjem odbacivao ovakav pristup. Naravno, on je poštovao spise Psevdo-Dionisija, koje je i sam ubrajao među najveće Oce Crkve, ali je on Dionisijeve ,,jerarhije” razumevao kao opise starozavetnog odnosa Boga i čoveka, kada je Bog govorio samo ,,preko anđela” (Jevr. 2, 2). Međutim, nakon Hristovog dolaska, Bog stupa u neposrednu zajednicu sa čovekom. ,,Nije li On blagoizvoleo da obitava u čoveku”, pita Palama, ,,da mu se javi i razgovara sa njim bez ikakvog posrednika, tako da bi čovek mogao da postane ne samo pobožan, već i da se osveti i da očisti dušu i telo čuvanjem božanskih zapovesti, te da se tako preobrazi u čoveka dostojnog da primi Svesvetoga Duha?”
Dakle, zajednica sa Bogom u Hristu je stvarna i neposredna. Tu se ne radi ni o kakvom penteističkom nestajanju u Božanstvu, već čovek, budući ,,u Bogu”, ili pre ,,u Hristu” čuva punoću svoga čovečanstva, svoje slobode (od njega se traži da ,,čuva zapovesti”) i on učestvuje u jednom beskrajnom događaju, jer je Bog, po Svojoj transcendentnoj suštini, uvek ,,iznad” svakog bogoiskustva. Ali, čovek ne ostvaruje zajednicu sa ,,stvorenom blagodaću”, već sa Samim Bogom. Ovo i jeste suština učenja o ,,nestvorenim energijama”, koja je, kao što smo već prethodno rekli u ovome Predgovoru, ukorenjena u hristološko učenje o ,,zajednici ipostasi”, kako je to ustanovljeno na Istoku nakon Halkidona ili što je naročito precizno formulisao sv. Maksim Ispovednik.
http://www.eparhija-dalmatinska.hr/P...-Istina8-L.htm
Idi na profil
Označi ovaj blog kao pročitan
