ne.
ne,ne mislim na stopiranje u beogradu,o necem drugom cu.
svi smo procitali autostoperski vodic kroz galaksiju,zar ne?
ima neko da nije?
ako ima preporucujem.to je jedna od onih knjiga koje bih uvela u obaveznu lektiru.
inace sebe sam uvek videla ko marvina.ne prestajem da filozofiram,zakeram i tugujem,i cinicna sam do bola.klasicni hejter.dozivljavam ga ko soul mate-a.elem,ni o tome nije.
nego da predjem na sustinu.
citajuci knjige i gledajuci filmove desavalo mi se da onako dozivim i prezivim neku scenu,ko zna koliko godina kasnije,potpuno neocekivano...ko filmski deja vu recimo.kada stanem ko hipnotisana i bukvalno sirom otvorenih ociju ko ovaj buljavi smajli :shock: gledam u neverici.i onda se nadjem totalno blazenom,srecnom i vreme na kratko nekako stane.
pred kraj pete knjige vodica "uglavnom bezopasni" arutr dent i ford prefekt na ledjima savrseno normalnih zveri prolaze kroz mali transdimenzionalni poremecaj.sto bi reko artur - ko arizona,meksiko ili juzna dakota
"bar i gril "kraljeva zemlja" nalazio se nasred puta kojim bi jurisale savrseno normalne zveri da nisu prolazile kroz mali transdimenzionalni poremecaj.stajao je sam,nedirnut.najobicniji bar i gril.mesto gde kamiondzije rucavaju.bogu iza ledja.tiho.kraljeva zemlja."
ja sam tu scenu uvek zamisljala onako ko neke jeftine dajnere,negde u srednjoj americi,neka pustinja,kaktusi,kotrlja se ona biljka ko u vesternima kad dune vetar,prasina,zapeklo sunce itd...recimo ko u filmu "u-turn"...perverzija totalna....a ispred restorana oni jeftini svetleci znakovi,gde pola lampica ne radi tipa "jedite kod cika dzona".
razrada & sustina:
proslog proleca bila sam na keju zemunskom,cirkali smo vino,ja iskusno pila na prazan stomak i taman dovoljno da me malo uhvati i da mi proradi masta i inspiracija i da sve vidim na drugi nacin.staza vodi posle pored muzeja savremene umetnosti,koji se nalazi u sred nicega inace,i nekako je tesko dostupan sa bilo koje strane.bogu iza nogu.
a ispred muzeja stoji natpis.
istim onim jefrinim lampicama koje svetle u sumrak suncanog i vedrog dana,u sred nicega,nikome ne pokazujuci nista,i nikakvu funkciju ne vrseci.
i prosto i jednostavno kaze "there will be no miracles here" .
ja u soku vec,polako padam u trans.zaustavljam se a faca mi postaje ovakva :shock: dolazim u blazeno stanje i evo me vec se nalazim ko zna gde u galaksiji,vec ocekujem elvisa a.k.a kralja da iskoci ispred neke rupetine od restorana,u usima mi odzvanja love me tender i prelazi u ko zna sta a mojoj sreci nema kraja.vec vidim stracaru pored puta u sred nicega,masne i dlakave kamiondzije i onda tisina...autostoperski vodic,ovde kod mene u beogradu i ja u mojoj omiljenoj knjizi,live.
ok,shvatam da ljudi ne dele entuzijazam oko ovog natpisa sa mnom,sta vise uglavnom smatraju da sam caknuta sto me tako nesto banalno toliko odusevilo,ali kad god sam se vracala tamo,u koje god doba dana,uvek me je ostavljao mirnu,srecnu i bez teksta.
sad kad su krenuli da renoviraju muzej nemam pojma da li to jos uvek tamo stoji,da li je deo neke postavke ili oduvek tu visi itd...
dakleM,izvor mog visemesecnog zadovoljstva.ovekovecen,iz krajnje glupavog ugla,u krajnje glupavo doba dana ali za mene isto onako ko sto sam ga prvi put dozivela.
ne,ne mislim na stopiranje u beogradu,o necem drugom cu.
svi smo procitali autostoperski vodic kroz galaksiju,zar ne?
ima neko da nije?
ako ima preporucujem.to je jedna od onih knjiga koje bih uvela u obaveznu lektiru.
inace sebe sam uvek videla ko marvina.ne prestajem da filozofiram,zakeram i tugujem,i cinicna sam do bola.klasicni hejter.dozivljavam ga ko soul mate-a.elem,ni o tome nije.
nego da predjem na sustinu.
citajuci knjige i gledajuci filmove desavalo mi se da onako dozivim i prezivim neku scenu,ko zna koliko godina kasnije,potpuno neocekivano...ko filmski deja vu recimo.kada stanem ko hipnotisana i bukvalno sirom otvorenih ociju ko ovaj buljavi smajli :shock: gledam u neverici.i onda se nadjem totalno blazenom,srecnom i vreme na kratko nekako stane.
pred kraj pete knjige vodica "uglavnom bezopasni" arutr dent i ford prefekt na ledjima savrseno normalnih zveri prolaze kroz mali transdimenzionalni poremecaj.sto bi reko artur - ko arizona,meksiko ili juzna dakota
"bar i gril "kraljeva zemlja" nalazio se nasred puta kojim bi jurisale savrseno normalne zveri da nisu prolazile kroz mali transdimenzionalni poremecaj.stajao je sam,nedirnut.najobicniji bar i gril.mesto gde kamiondzije rucavaju.bogu iza ledja.tiho.kraljeva zemlja."
ja sam tu scenu uvek zamisljala onako ko neke jeftine dajnere,negde u srednjoj americi,neka pustinja,kaktusi,kotrlja se ona biljka ko u vesternima kad dune vetar,prasina,zapeklo sunce itd...recimo ko u filmu "u-turn"...perverzija totalna....a ispred restorana oni jeftini svetleci znakovi,gde pola lampica ne radi tipa "jedite kod cika dzona".
razrada & sustina:
proslog proleca bila sam na keju zemunskom,cirkali smo vino,ja iskusno pila na prazan stomak i taman dovoljno da me malo uhvati i da mi proradi masta i inspiracija i da sve vidim na drugi nacin.staza vodi posle pored muzeja savremene umetnosti,koji se nalazi u sred nicega inace,i nekako je tesko dostupan sa bilo koje strane.bogu iza nogu.
a ispred muzeja stoji natpis.
istim onim jefrinim lampicama koje svetle u sumrak suncanog i vedrog dana,u sred nicega,nikome ne pokazujuci nista,i nikakvu funkciju ne vrseci.
i prosto i jednostavno kaze "there will be no miracles here" .
ja u soku vec,polako padam u trans.zaustavljam se a faca mi postaje ovakva :shock: dolazim u blazeno stanje i evo me vec se nalazim ko zna gde u galaksiji,vec ocekujem elvisa a.k.a kralja da iskoci ispred neke rupetine od restorana,u usima mi odzvanja love me tender i prelazi u ko zna sta a mojoj sreci nema kraja.vec vidim stracaru pored puta u sred nicega,masne i dlakave kamiondzije i onda tisina...autostoperski vodic,ovde kod mene u beogradu i ja u mojoj omiljenoj knjizi,live.
ok,shvatam da ljudi ne dele entuzijazam oko ovog natpisa sa mnom,sta vise uglavnom smatraju da sam caknuta sto me tako nesto banalno toliko odusevilo,ali kad god sam se vracala tamo,u koje god doba dana,uvek me je ostavljao mirnu,srecnu i bez teksta.
sad kad su krenuli da renoviraju muzej nemam pojma da li to jos uvek tamo stoji,da li je deo neke postavke ili oduvek tu visi itd...
dakleM,izvor mog visemesecnog zadovoljstva.ovekovecen,iz krajnje glupavog ugla,u krajnje glupavo doba dana ali za mene isto onako ko sto sam ga prvi put dozivela.
Pozarevac ,Pozarevac novi Kumrovec !!
ne ozbiljno sjebana je drzava Srbija u kojoj gotovo svako ko zivi juzno od Save i Dunava sanja da se smesti u Beograd sto je i razumljivo sa obzirom na razlike koje postoje :? kao u onom Caplinovom filmu "svetlosti velegrada ",mada izbegavaj mracne ulice i haustore jerbo te moze svakakvo cudo snaci 
