O MONASKIM DANIMA/manastir Svete Trojice - Ovcar Banja/
...Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i citav dan radili u polju,nadgledali manastirsku stoku,dovlacili drva iz sume.
Jedno vreme radio sam i u manastirskoj vodenici.
Jedva smo cekali vece,ne samo radi odmora,vec da se u molitvi saberemo.
Nema veceg blazenstva nego kad umoran covek nekako sam sebe umanji,dok se moli.
Tada se sam svede samo na susti cin molitve:da se izbavimo kao narod i kao ljudi..
O KOSOVU
-Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo,a u praksi je izazvano podozrenje medju narodima koji zive u zajednickoj drzavi.
Kod tamosnjeg episkopa mene je stalno bunio doprinos srpske strane u stvaranju medjunacionalnih razdora,posebno na Kosovu i Metohiji.
-Na sva hapsenja,narocito mladog sveta,posle demonstracija 1981 i kasnije,gledao sam kao na razlog vise sa se zlo uveca.
U zatvorima su lezali zavedeni ljudi,a politicari ili profesori,koji su ih podjarivali da traze Kosovo-republiku,postedjivani su.
-Kosovo je danas postalo medjunarodno pitanje zbog,kako se stalno poteze,"krsenja ljudskih prava nad Siptarima na Kosovu",a nije uspelo da se postavi tada,ni kao medjujugoslovensko,kada su stradavali Srbi na Kosovu za citavo vreme moje vladicanske sluzbe onde.
-Preostali Srbi na Kosovu deluju razbijeno,zive u neizvesnosti i beznadju.
Tesko im je da razumeju svoje stanje,kao da zive u tudjoj zemlji.
O CRKVI I POLITICI
-Sveti arhijerejski sabor..jedini je koji punovazno odlucuje kada ce se i kako ce se nasa Crkva obracati javnosti,domacoj i stranoj,a Srpska crkva se kloni da to cini na uobicajeni nacin,dnevnim povodima i pitanjima.
Po sebi se razume,da to ne moze spreciti,a i ne treba,da pojedini visoki predstavnici Crkve iznose svoja misljenja u javnosti,naravno u svoje ime.
Ako to sada ja cinim,za mene vazi isto sto i za druge,bez obzira na duznost koju vrsim.
-..Svetovni obicaji prodiru i u Crkvu,a ja spadam u one koji nemaju ni voje ni snage da se bore za svoj autoritet.
U pravoslavnoj Crkvi niko ne treba da bude autoritaran,vec samo evandjeoskim i kanonskim pristupom valja privoleti drugog na opste dobro Crkve.
-..Smatraju me,verujem,za neodlucnog.Kad treba da se donese kakva krupna odluka,priklanjam se,uglavnom,onoj koja i meni pada njateze.
Ali,nezahvalne duznosti su valjda i jedine prave duznosti kojih se valja prihvatati.
-..Najvise zazirem od onih nezvanicnih poseta koje se najavljuju kao"samo u cetiri oka"i prosto mi,uz odredjena posredovanja,bivaju i iznudjene,a ispostavi se da im je bilo stalo samo do novinske vesti o prijemu u Patrijarsiji.
Toliki su vodji politickih stranaka opozicije dolazili kod mene,neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama.Protestuju,potom,sto primam njihove protivnike..
-..Crkvi mora da je sada najprece duhovno staranje za ljude,a ona to najneposrednije moze ciniti preko svojih svestenika.Mnogi prigovori na njihov rad,nazalost,nisu bez osnova..
Iz "SERBIA I KOMENTARI" /1993-1995/
Zaduzbina Milosa Crnjanskog,Beograd,1996
...Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i citav dan radili u polju,nadgledali manastirsku stoku,dovlacili drva iz sume.
Jedno vreme radio sam i u manastirskoj vodenici.
Jedva smo cekali vece,ne samo radi odmora,vec da se u molitvi saberemo.
Nema veceg blazenstva nego kad umoran covek nekako sam sebe umanji,dok se moli.
Tada se sam svede samo na susti cin molitve:da se izbavimo kao narod i kao ljudi..
O KOSOVU
-Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo,a u praksi je izazvano podozrenje medju narodima koji zive u zajednickoj drzavi.
Kod tamosnjeg episkopa mene je stalno bunio doprinos srpske strane u stvaranju medjunacionalnih razdora,posebno na Kosovu i Metohiji.
-Na sva hapsenja,narocito mladog sveta,posle demonstracija 1981 i kasnije,gledao sam kao na razlog vise sa se zlo uveca.
U zatvorima su lezali zavedeni ljudi,a politicari ili profesori,koji su ih podjarivali da traze Kosovo-republiku,postedjivani su.
-Kosovo je danas postalo medjunarodno pitanje zbog,kako se stalno poteze,"krsenja ljudskih prava nad Siptarima na Kosovu",a nije uspelo da se postavi tada,ni kao medjujugoslovensko,kada su stradavali Srbi na Kosovu za citavo vreme moje vladicanske sluzbe onde.
-Preostali Srbi na Kosovu deluju razbijeno,zive u neizvesnosti i beznadju.
Tesko im je da razumeju svoje stanje,kao da zive u tudjoj zemlji.
O CRKVI I POLITICI
-Sveti arhijerejski sabor..jedini je koji punovazno odlucuje kada ce se i kako ce se nasa Crkva obracati javnosti,domacoj i stranoj,a Srpska crkva se kloni da to cini na uobicajeni nacin,dnevnim povodima i pitanjima.
Po sebi se razume,da to ne moze spreciti,a i ne treba,da pojedini visoki predstavnici Crkve iznose svoja misljenja u javnosti,naravno u svoje ime.
Ako to sada ja cinim,za mene vazi isto sto i za druge,bez obzira na duznost koju vrsim.
-..Svetovni obicaji prodiru i u Crkvu,a ja spadam u one koji nemaju ni voje ni snage da se bore za svoj autoritet.
U pravoslavnoj Crkvi niko ne treba da bude autoritaran,vec samo evandjeoskim i kanonskim pristupom valja privoleti drugog na opste dobro Crkve.
-..Smatraju me,verujem,za neodlucnog.Kad treba da se donese kakva krupna odluka,priklanjam se,uglavnom,onoj koja i meni pada njateze.
Ali,nezahvalne duznosti su valjda i jedine prave duznosti kojih se valja prihvatati.
-..Najvise zazirem od onih nezvanicnih poseta koje se najavljuju kao"samo u cetiri oka"i prosto mi,uz odredjena posredovanja,bivaju i iznudjene,a ispostavi se da im je bilo stalo samo do novinske vesti o prijemu u Patrijarsiji.
Toliki su vodji politickih stranaka opozicije dolazili kod mene,neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama.Protestuju,potom,sto primam njihove protivnike..
-..Crkvi mora da je sada najprece duhovno staranje za ljude,a ona to najneposrednije moze ciniti preko svojih svestenika.Mnogi prigovori na njihov rad,nazalost,nisu bez osnova..
Iz "SERBIA I KOMENTARI" /1993-1995/
Zaduzbina Milosa Crnjanskog,Beograd,1996
