Njegova svetost,gospodin Pavle,upamcen je kao patrijarh koji,iako ima sluzbeno vozilo,uporno koristi gradski prevoz ili ide pesice,da jedva sta jede,da sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju,u svojoj sobi koja podseca na monasku keliju.
Patrijarh je u Patrijarsiji imao svoju keliju na drugom spratu ove zgrade,u delu gde se odrzavaju sednice Sinoda.
Nista veliko-sobicak,kuhinjica,kupatilo.
Starinski namestaj,"bas starinski,cak izbledeo"-reci su jednog od svestenika.
U sobi stocic,radni sto,krevet,I knjige,koje je patrijarh imao"na svakom cosku".
I ikone.."kako koju dobije,stavljao bi negde.Pronalazio je uvek neko mesto,po celom spratu Patrijarsije su ikone koje je on dobijao"-kaze svestenik.
"Svako od nas bi trebalo,na aktivan nacin,da posrami sve bahate lakomosti koje zive na tolikim javnim mestima,a ne da se samo zgrazavamo i ocajavamo sto je mracna,opasna bestidnost svuda zavladala oko nas..
Kad jednog dana izadjemo pred pretke,da se ne postidimo njih,niti da se oni postide nas.."-govorio je 44.poglavar Srpske pravoslavne crkve,patrijarh Pavle.
Njegovo svako jutro podlegalo je proceduri-dan je zapocinjao sluzenjem liturgije u Patrijarsiji,pricescivao se,a uvece je u Sabornoj crkvi prisustvovao vecernjoj sluzbi.
Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik.
Sam o sebi u svemu se brinuo.
Spremao je hranu koja je preko cele godine bila posna,obicno povrce na vodi,samo o praznicima spremao je sa malo ulja,retko kad uzimao po malo ribe,a meso nikada.
Omiljeno pice i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva,a kada nije post,mlecni proizvodi.Hrana koju je jeo,stajala bi nekoliko dana,izlozena bakterijama koje je smatrao blagotvornim za svoj organizam.
Odecu je sam sebi sio,krpio,prao.
Cipele popravljao i sam odrzavao.
U Patrijarsiji je nadgledao da sve funkcionise-posle radnog vremena,uvece,isao bi i gasio svetlo gde god bi ostalo upaljeno,cesto sam uzimao da popravi slavine,roletne,brave na vratima,cak i lift,pa i papire sakupljao oko glavnog ulaza u zgradu Patrijarsije..
Nije izlazio na izbore,lokalne,predsednicke,parlamentarne.
Poslednje dve godine svog zivota bio je hospitalizovan na VMA klinici.
Bolnicki dani su mu tekli uz molitvenik i Sveto pismo,koji su bili polozeni na stocicu sa leve strane,odmah kada se udje u bolnicku sobu.
Na zidu bolnicke sobe bila je Lazareva subota,ikona patrijarhove krsne slave.
Na zidu svoje bolesnicke sobe je imao ikone,i jedan poveci svoj portret,dar koji je dobio na poklon kada je dosao u bolnicu.
Medju ikonama,Bogorodica i Gospod.
O patrijarhu su se svakodnevno brinula dva lekara i sestre.
Jeo je vrlo malo,"kao ptica".
Iskreno se radovao posetama,ali je umeo i da izbegne razgovor sa onima sa kojima tog trenutka ne bi zeleo da prica:
-Napravi se malo kao da spava-kaze jedan od crkvenih posetilaca.
U poslednjim danima svog zivota,najradije se secao starih dana i ponekad citirao apostola Pavla.
A onda su,u poslednjim nedeljama zivota,utihnuli njegovi tropari.Secaju se oni koji su ga posecivali da je najcesce pevao tropar Preobrazenju,ali i svoje krsne slave.
Pred smrt je,kazu.blagosiljao svakog ko bi mu u dosao u posetu.
Poslednjih nekoliko dana Patrijarha bi cesto obuzimao san.
Tako je i umro.
Kazu:"Usnio u Gospodu".
/sa sajta "Blica"/
Patrijarh je u Patrijarsiji imao svoju keliju na drugom spratu ove zgrade,u delu gde se odrzavaju sednice Sinoda.
Nista veliko-sobicak,kuhinjica,kupatilo.
Starinski namestaj,"bas starinski,cak izbledeo"-reci su jednog od svestenika.
U sobi stocic,radni sto,krevet,I knjige,koje je patrijarh imao"na svakom cosku".
I ikone.."kako koju dobije,stavljao bi negde.Pronalazio je uvek neko mesto,po celom spratu Patrijarsije su ikone koje je on dobijao"-kaze svestenik.
"Svako od nas bi trebalo,na aktivan nacin,da posrami sve bahate lakomosti koje zive na tolikim javnim mestima,a ne da se samo zgrazavamo i ocajavamo sto je mracna,opasna bestidnost svuda zavladala oko nas..
Kad jednog dana izadjemo pred pretke,da se ne postidimo njih,niti da se oni postide nas.."-govorio je 44.poglavar Srpske pravoslavne crkve,patrijarh Pavle.
Njegovo svako jutro podlegalo je proceduri-dan je zapocinjao sluzenjem liturgije u Patrijarsiji,pricescivao se,a uvece je u Sabornoj crkvi prisustvovao vecernjoj sluzbi.
Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik.
Sam o sebi u svemu se brinuo.
Spremao je hranu koja je preko cele godine bila posna,obicno povrce na vodi,samo o praznicima spremao je sa malo ulja,retko kad uzimao po malo ribe,a meso nikada.
Omiljeno pice i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva,a kada nije post,mlecni proizvodi.Hrana koju je jeo,stajala bi nekoliko dana,izlozena bakterijama koje je smatrao blagotvornim za svoj organizam.
Odecu je sam sebi sio,krpio,prao.
Cipele popravljao i sam odrzavao.
U Patrijarsiji je nadgledao da sve funkcionise-posle radnog vremena,uvece,isao bi i gasio svetlo gde god bi ostalo upaljeno,cesto sam uzimao da popravi slavine,roletne,brave na vratima,cak i lift,pa i papire sakupljao oko glavnog ulaza u zgradu Patrijarsije..
Nije izlazio na izbore,lokalne,predsednicke,parlamentarne.
Poslednje dve godine svog zivota bio je hospitalizovan na VMA klinici.
Bolnicki dani su mu tekli uz molitvenik i Sveto pismo,koji su bili polozeni na stocicu sa leve strane,odmah kada se udje u bolnicku sobu.
Na zidu bolnicke sobe bila je Lazareva subota,ikona patrijarhove krsne slave.
Na zidu svoje bolesnicke sobe je imao ikone,i jedan poveci svoj portret,dar koji je dobio na poklon kada je dosao u bolnicu.
Medju ikonama,Bogorodica i Gospod.
O patrijarhu su se svakodnevno brinula dva lekara i sestre.
Jeo je vrlo malo,"kao ptica".
Iskreno se radovao posetama,ali je umeo i da izbegne razgovor sa onima sa kojima tog trenutka ne bi zeleo da prica:
-Napravi se malo kao da spava-kaze jedan od crkvenih posetilaca.
U poslednjim danima svog zivota,najradije se secao starih dana i ponekad citirao apostola Pavla.
A onda su,u poslednjim nedeljama zivota,utihnuli njegovi tropari.Secaju se oni koji su ga posecivali da je najcesce pevao tropar Preobrazenju,ali i svoje krsne slave.
Pred smrt je,kazu.blagosiljao svakog ko bi mu u dosao u posetu.
Poslednjih nekoliko dana Patrijarha bi cesto obuzimao san.
Tako je i umro.
Kazu:"Usnio u Gospodu".
/sa sajta "Blica"/
