UPOZORENJE:explicitni recnik
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:
“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je`l tako. I ako nam pruže rat, **** ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, **** mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je’l tako!
Naši susedi Talijani, e to su ***** jedne. Oni, **** im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali *****. Je’l tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, ***** jedne. Je’l vam to
jasno!? **** im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!
Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je’l tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im *****
dao neće moći da im da srce junačko. Je’l tako!? Je’l vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u ***** materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, **** ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, ***** im materina! Je’l tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.
Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, ***** im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, ***** im materina! Znamo mi šta su to garancije. ***** garancije! **** im pas mater garancijsku i kurvarsku.
Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je’l tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, **** im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, **** im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, ***** im materina...!............... Pa, dobro kuvari, **** vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! **** vam pas mater kuvarsku! Je`l tako!?”
(Kuvar Trobec se javlja: "Ali gospodine kapetane, iz griza se ne more...")
“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Mrš u pizdu materinu, **** ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, **** te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...
Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, ***** im materina! Šta gore one ciganske
***** kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, ***** im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
****** ih njihovi grofovi; **** im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!
Drugo: Je’l idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je’l tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, **** te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, **** ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, ***** im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je’l vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su ***** koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice **** im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, **** ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže ***** avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, ***** im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.
Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni **** ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, ***** mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni ***** mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? ***** im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je’l tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd *****, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je’l tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad naredniče, daj ljudima
voljno!”
[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:
“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je`l tako. I ako nam pruže rat, **** ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, **** mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je’l tako!
Naši susedi Talijani, e to su ***** jedne. Oni, **** im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali *****. Je’l tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, ***** jedne. Je’l vam to
jasno!? **** im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!
Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je’l tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im *****
dao neće moći da im da srce junačko. Je’l tako!? Je’l vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u ***** materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, **** ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, ***** im materina! Je’l tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.
Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, ***** im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, ***** im materina! Znamo mi šta su to garancije. ***** garancije! **** im pas mater garancijsku i kurvarsku.
Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je’l tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, **** im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, **** im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, ***** im materina...!............... Pa, dobro kuvari, **** vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! **** vam pas mater kuvarsku! Je`l tako!?”
(Kuvar Trobec se javlja: "Ali gospodine kapetane, iz griza se ne more...")
“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Mrš u pizdu materinu, **** ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, **** te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...
Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, ***** im materina! Šta gore one ciganske
***** kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, ***** im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
****** ih njihovi grofovi; **** im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!
Drugo: Je’l idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je’l tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, **** te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, **** ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, ***** im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je’l vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su ***** koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice **** im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, **** ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže ***** avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, ***** im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.
Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni **** ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, ***** mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni ***** mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? ***** im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je’l tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd *****, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je’l tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad naredniče, daj ljudima
voljno!”
[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.