Jutros u košari,gde sja,šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
i lizala niz dlaku što rudi,
i slivo se mlak sok neizbežno
iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče,kad živina juri,
da zauzme motke il prut jak,
izišo je tad domaćin tmuri
i svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
stizala ga kao kad uhode...
I dugo je, dugo je drhtala
nezamrzla površina vode.
Pri povratku,vukuć se po tmini,
i ližići znoj sa bedara lenih,
mesec joj se nad izbom učini,
kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi,glatki,
zavijala bolno za svojima,
a mesec se kotrljao tanki,
i skrio se za hum u poljima.
Nemo,ko od milosti il sreće,
kad joj bace kamičak niz breg,
pale su i njene oči pseće
ko zlatni sjaj zvezda u sneg...
Sergej Jesenjin
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
Do u sumrak grlila ih nežno
i lizala niz dlaku što rudi,
i slivo se mlak sok neizbežno
iz tih toplih materinskih grudi.
A uveče,kad živina juri,
da zauzme motke il prut jak,
izišo je tad domaćin tmuri
i svu štenad potrpo u džak.
A ona je za tragom trčala,
stizala ga kao kad uhode...
I dugo je, dugo je drhtala
nezamrzla površina vode.
Pri povratku,vukuć se po tmini,
i ližići znoj sa bedara lenih,
mesec joj se nad izbom učini,
kao jedno od kučića njenih.
Zurila je u svod plavi,glatki,
zavijala bolno za svojima,
a mesec se kotrljao tanki,
i skrio se za hum u poljima.
Nemo,ko od milosti il sreće,
kad joj bace kamičak niz breg,
pale su i njene oči pseće
ko zlatni sjaj zvezda u sneg...
Sergej Jesenjin
