Жал прошлости

Ударци падају тешки и влажни
све ређи, али и све јачи,
са друге стране смеју
нам се неки смејачи,
а у јековима тишине
могли смо слушати себе
у срцу овог бедног Балкана
и само своје вође
Домановићевих идеала.

Постајали су све слабији,
готово разливенији,
ти таласи носили су тло
на којем смо живели
ти таласи однели су тло
које нас је на Земљи држало!

Ти аветињски таласи прошлости
били су влажни, модри и мутни
а ћутати су знали вековима тишине
све док их поново не исцрта
неки нови пиратски брод,
последње чудо технологије,
које руши наше тло под ногама
уз гнусни одјек сопствене:
буке, снаге и брзине!

:sad2::sad2::sad2:
 

Back
Top