Predhodni blog me je inspirisao..
"Odrasli su tuzni zato sto ne umeju da se igraju.."
Mala dopuna..odrasli i jesu zaista tuzni..ali se i dalje igraju!
Zasto su onda tuzni,ako se vec igraju?
Zato sto se igraju pogresnih igara.
Deca nisu tuzna,jer se igraju "pravih" igara.
Zato sto se igraju igara sa unapred utvrdjenim pravilima.
Deca ne postavljaju uslove,ni pravila u igri.
Zbog poznavanja jasno postavljenih pravila,na kraju igre retko postoji iznenadjenje.
U decijoj igri,poenta je u neocekivanom.
A kada nema iznenadjenja,izostaje zadovoljstvo igrom.
Zadovoljstvo dece je u iznenadjenjima tokom same igre.
A zadovoljstva nema,jer ne postoji igra radi igre,vec je sve upakovano u neke uzrocno-posledicne veze
sa losiim kontekstualnim sadrzajem:interes.koristoljublje,strepnja,strah,ljubomora,zavist,osveta..
dug je niz ovih prideva sto opisuju stanje i motiv odraslih koji se igraju..
Ove prideve,u njihovom izvornom obliku,deca ne poznaju.
Jedino su iz perioda detinjstva ostale zmurke,koje su odrasli potpuno deformisali svojim razradjenim
mehanizmima odbrane,pa im je zajednicka slicnost samo u imenu.
Sta treba preduzeti "da se klovnovi tuzno ne smeju?"
Potrebno je promeniti formu i nacin igre.
Potrebno je uzeti "serpu",naslikati "skolicu" i naci "maslacak" da mu paperjaste latice oduvamo put neba
kao zelju za dodirom nekog ko je u tom trenutku daleko od nas.
Serpa je neko do koga nam je stalo,skolica podrazumeva "kvadrate"nasih osecanja prema "subjektu"
(a ne objektu!)nase zelje,a maslacak je ljubav koju dajemo svojim dahom..
I zato,da odrasli ne bi bili tuzni,svaki put kada krenu da se"igraju",potrebno je da se zapitaju samo njima
znanom terminologijom,koju deca ne razumeju:
Da li igram sa "obelezenim" kartama?
Ovo pitanje bi moglo da spreci mnoge uzaludne pogresne i "tuzne" igre..
DOBRO VAM JUTRO,moji igraci!
"Odrasli su tuzni zato sto ne umeju da se igraju.."
Mala dopuna..odrasli i jesu zaista tuzni..ali se i dalje igraju!
Zasto su onda tuzni,ako se vec igraju?
Zato sto se igraju pogresnih igara.
Deca nisu tuzna,jer se igraju "pravih" igara.
Zato sto se igraju igara sa unapred utvrdjenim pravilima.
Deca ne postavljaju uslove,ni pravila u igri.
Zbog poznavanja jasno postavljenih pravila,na kraju igre retko postoji iznenadjenje.
U decijoj igri,poenta je u neocekivanom.
A kada nema iznenadjenja,izostaje zadovoljstvo igrom.
Zadovoljstvo dece je u iznenadjenjima tokom same igre.
A zadovoljstva nema,jer ne postoji igra radi igre,vec je sve upakovano u neke uzrocno-posledicne veze
sa losiim kontekstualnim sadrzajem:interes.koristoljublje,strepnja,strah,ljubomora,zavist,osveta..
dug je niz ovih prideva sto opisuju stanje i motiv odraslih koji se igraju..
Ove prideve,u njihovom izvornom obliku,deca ne poznaju.
Jedino su iz perioda detinjstva ostale zmurke,koje su odrasli potpuno deformisali svojim razradjenim
mehanizmima odbrane,pa im je zajednicka slicnost samo u imenu.
Sta treba preduzeti "da se klovnovi tuzno ne smeju?"
Potrebno je promeniti formu i nacin igre.
Potrebno je uzeti "serpu",naslikati "skolicu" i naci "maslacak" da mu paperjaste latice oduvamo put neba
kao zelju za dodirom nekog ko je u tom trenutku daleko od nas.
Serpa je neko do koga nam je stalo,skolica podrazumeva "kvadrate"nasih osecanja prema "subjektu"
(a ne objektu!)nase zelje,a maslacak je ljubav koju dajemo svojim dahom..
I zato,da odrasli ne bi bili tuzni,svaki put kada krenu da se"igraju",potrebno je da se zapitaju samo njima
znanom terminologijom,koju deca ne razumeju:
Da li igram sa "obelezenim" kartama?
Ovo pitanje bi moglo da spreci mnoge uzaludne pogresne i "tuzne" igre..
DOBRO VAM JUTRO,moji igraci!
Divim ti se Lejla.
Dobro jutro i tebi
Za igru su potrebni igraci iz istog tima...
