Kristijan40

25. juli 2009

Sinoć sam opet šetao (sam). Bilo je divno veče, baš letnje. Razmišljam. Ko sam? Gde sam? Naprežem svoje vijuge. Bez rezultata. Misli se gube. Ima me svuda i nema me nigde (u mislima). Prolaze ljudi, deca trče okolo, penzioneri sede na klupama i ako je već bilo jako kasno (oko 24 h). Dnevna galama se polako stišala, sve je mirno. Čuje se muzika iz kafića, lagana. Sedam na klupu. Palim cigaretu. Osećam se glupo, bezveze. Ne kapiram. Šta se to dešava samnom. Ustajem sa klupe i bacam cigaretu u obližnjoj korpi za odpadke. Prolazim pored jednog kafića. Bašta je puna. Zamišljen sam. Nakon 50 metara laganog hoda, zvoni mobilni. Prijatelj - " Hajde, vrati se nekih 30-tak koraka nazad i svrati na piće". Nije mi do pića, ali, vratio sam se. Bio je u društvu sa novom devojkom. Razvila se neka nebitna tema, ali dobro je. Bar sam odvratio sebe od izgubljenosti.
Ipak, na kraju, ostaju samo prijatelji. Sve drugo je laž.

C)2009 Christian Forty