Мишја стрелица
по бојама ове дуге
своју срећу често гања,
паметује, кудикује,
своје стопе слика свуда,
а увек је сасвим сама,
и сломљена на две муке.
Прва мука-десна рука
боје боли и хладноће
без љубави и без жара
она гаји веровања
у те слике без свог рама,
безнадежног очајања,
у те речи мишу стране,
неразумне и досадне.
Друга мука-свет без друга,
и два прста која кликћу,
слободно и без страве,
јер на другом крају дуге,
напрасити само дахћу,
и урличу попут звери,
кад их ждеру какве туге.
Мишја стрелица
по бојама ове дуге
туђе туге увек гања
и плаши се,очекује,
да јој стопе греју руке,
и нежности без самоће,
загрљене са две муке!
по бојама ове дуге
своју срећу често гања,
паметује, кудикује,
своје стопе слика свуда,
а увек је сасвим сама,
и сломљена на две муке.
Прва мука-десна рука
боје боли и хладноће
без љубави и без жара
она гаји веровања
у те слике без свог рама,
безнадежног очајања,
у те речи мишу стране,
неразумне и досадне.
Друга мука-свет без друга,
и два прста која кликћу,
слободно и без страве,
јер на другом крају дуге,
напрасити само дахћу,
и урличу попут звери,
кад их ждеру какве туге.
Мишја стрелица
по бојама ове дуге
туђе туге увек гања
и плаши се,очекује,
да јој стопе греју руке,
и нежности без самоће,
загрљене са две муке!
5*
