Прихватање Светог Ветра

Босих ногу цурица
тиховаше ,залегаше,
у каналу мутних страсти
иза шаша и рогожа
тих бркатих чича гласних.

Плашила се сваког дана
Бога, птица орлушина,
плашила се бистрог ножа
и препона и бутина.

Али једног лепог дана
ветар беше дувао туда
птице зовом намамише
изгнаника голобрада
и монаха- тужног Спана.

Све је речи монах знао,
црне скуте и молитве,
молио се сасма гласно,
да му Свети Отац даде
вучје крзно испод носа.

Шта то радиш лудо момче
зовеш Бога ил' Сатане,
баш си смело, голобрадо,
ал' схватићеш натенане?

Зачуше се речи ове
из канала, из потаје,
иза шаша и рогожа,
речи јасне, меке, питке
ал' опасне, језгровите!

Кад опази монах грешни,
где га женско око гледа,
сав се прену и поплаши
и појури са тог места.

А две босе ноге миле
појурише за њим смело,
ветар стаде, па похуја,
за монахом , за девојком,
-Светим Ветром!

И тај бег и данас траје,
и на месту где су пали,
од умора, од ђавола,
та се трка одиграва,
и пева се сасма смело

Прихватање Светог Ветра,
и нек' се ори васцелено!
:ok:
 

Back
Top