Воденица

Чудо што ван свачијег етра лежи,
протиче водом и врло је моћно,
има снагу ватре у хладној ноћи,
да мислима разиграности ваздуха,
и речитошћу земаљске самоће,
призива духове жељних обличја.

И ове ноћи магичар вредан,
уз леприконе, благо који крише,
међ' то стење које меље,
призива сва чуда данашњице,
у ту звезду свемирске воденице.

И ове ноћи чудо има снаге
и бели маг уз хук се чује,
око плаво, котрљајуће стење,
и ујутру кад бели дан осване,
све нам је боље, и све беље.

А онда се опет тврдоглаво,
и то исто чудо помуче још мало,
и ноћима магијски ритуал меље,
а јутром уз кајмак и осмех,
духови скину своје брашне хаљине.

Као тек рођени, младић и девојка та,
испеку нам све округле сомуне вруће,
унутар те исте свемирске воденице,
они се мазе дуго,нежно и безбрижно,
далеко од Земље,и још даље од куће.
:zag::heart::zag:
 
Хвала! Иначе, објављивао сам их у подфоруму Књижевност, под ником: СаваБонЏови, али сам променио ник...
Ето, чисто да не буде неке забуне!
 

Back
Top